Рођен сам у предграђу Милуза на североистоку Француске, у радничком насељу познатом по насиљу. Моја сећања на детињство везана су за жестоке свађе међу породицама које су тамо живеле. У мојој породици се на жене гледало са омаловажавањем и мушкарци су их врло ретко питали за мишљење. Зато сам сматрао да је жени место у кухињи, то јест да треба да брине о мужу и деци.

Детињство ми није било нимало лако. Када сам имао десет година, отац ми је умро од последица алкохолизма. Пет година касније, један мој старији брат се убио. Исте године сам био сведок убиства током свађе у нашој породици. За мене је то био страшан шок. Рођаци су ме научили да користим нож и пиштољ и да увек будем спреман да се бијем. Постао сам проблематичан младић који је много пио и имао тетоваже свуда по телу.

Са 16 година сам већ свакодневно пио између 10 и 15 флаша пива, а убрзо сам почео и да се дрогирам. Да бих дошао до новца за своје пороке, скупљао сам старо гвожђе и крао. До 17. године сам већ одлежао неколико затворских казни. Свеукупно сам био осуђиван 18 пута због крађе и насиља.

Када сам имао нешто више од 20 година, ситуација је постала још гора. Дневно сам пушио и до 20 џоинта, а користио сам и хероин и друге дроге. Неколико пута сам скоро умро због предозирања. Почео сам да дилујем дрогу, тако да сам увек са собом носио нож и пиштољ. Једанпут сам пуцао у човека, али срећом метак се одбио од копче његовог каиша. Када сам имао 24 године, мајка ми је умрла, што је у мени пробудило још већи бес. Изгледао сам тако да су људи прелазили на другу страну улице када би ме угледали. Толико сам се тукао да сам викенде често проводио у полицијској станици или болници где су ми зашивали ране.

Са 28 година сам се оженио. Као што можете и претпоставити, према својој жени се нисам опходио с поштовањем. Вређао сам је и тукао. Ништа нисмо радили заједно. Мислио сам да је сасвим довољно да је обасипам украденим накитом. А онда се десило нешто неочекивано. Моја жена је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Истог дана је престала да пуши, вратила ми накит и  више није хтела да узима украдени новац. То ме је разбеснело. Бранио сам јој да проучава Библију и дувао јој дим од цигарете у лице. Такође сам је исмевао пред целим комшилуком.

Једне ноћи, док сам био пијан, запалио сам стан. Моја жена је из пожара спасла и мене и нашу петогодишњу ћерку. Након што сам се отрезнио, почела је да ме изједа кривица. Дубоко у себи, бојао сам се да ми Бог никада неће опростити грехе. Сетио сам се да сам чуо да је свештеник једном рекао да зли иду у пакао. Чак ми је и психијатар рекао: „Ти си изгубљен случај. Нема наде за тебе.“

Након пожара преселили смо се код родитеља моје жене. Када су Сведоци дошли у посету код ње, питао сам их: „Може ли Бог да ми опрости све што сам учинио?“ Они су ми из Библије прочитали стихове из 1. Коринћанима 6:9-11. Ту се набраја читав низ поступака које Бог осуђује, а затим пише: „А неки од вас били су такви.“ Те речи су за мене биле доказ да је могуће променити се. Да би ме уверили да ме Бог воли, Сведоци су ми показали стих из 1. Јованове 4:8. То ми је улило наду, па сам их питао да ли би могли да проучавају Библију са мном двапут недељно. Такође сам почео да идем на њихове састанке. Стално сам се молио Јехови.

У року од месец дана, одлучио сам да престанем да се дрогирам и да пијем. Пролазио сам кроз страшну кризу. Имао сам ужасне ноћне море, главобољу, грчеве и друге симптоме одвикавања. Па ипак, у исто време сам осећао да ме Јехова подржава и даје ми снагу. Осећао сам се попут апостола Павла. Говорећи о помоћи коју му је Бог пружао, он је написао: „Све могу уз помоћ онога који ми даје снагу“ (Филипљанима 4:13). С временом сам успео да престанем и да пушим (2. Коринћанима 7:1).

Осим што ми је Библија помогла да стекнем контролу над својим животом, помогла ми је и у породичним односима. Постао сам бољи према својој жени. Почео сам да је више поштујем и да јој говорим „молим те“ и „хвала“. Својој ћерки сам постао отац у правом смислу те речи. Након што сам годину дана проучавао Библију, одлучио сам да посветим живот Јехови и крстим се. Моја жена је тада већ била крштена.

Сигуран сам да су ми библијска начела спасла живот. Чак и чланови моје породице који нису Сведоци кажу да бих до сада сигурно умро од дроге или бих страдао у неком обрачуну.

Мој породични живот се потпуно променио. Захваљујући томе што сам проучавао Библију, разумео сам које су одговорности мужа и оца (Ефешанима 5:25; 6:4). Сада много тога радимо заједно као породица. Више не сматрам да је мојој жени место само у кухињи већ ми је драго да могу да је подржим док пуновремено учествује у проповедању. Она је срећна што може да ме подржава док служим као скупштински старешина.

Љубав и милосрђе Јехове Бога дубоко су утицали на мој живот. Имам жарку жељу да о њему говорим онима који су у друштву ожигосани као изгубљени случајеви, јер су некада многи на мене тако гледали. Знам да Библија има моћ да свакоме помогне да води чист и смисаон живот. Мени је Библија помогла да научим да волим и поштујем друге, како мушкарце, тако и жене, али и да поштујем себе.