Девојци по имену Блесинг * је било обећано да ће по доласку у Европу почети да ради у једном фризерском салону. Али доживела је нешто сасвим другачије. Десет дана су је тукли и претили јој да ће наудити њеној породици, све док није пристала да се бави проституцијом.

Блесинг је морала да заради између 200 и 300 евра по ноћи да би отплатила наводни дуг од 40 000 евра, који јој је наметнула управница јавне куће. „Често сам помишљала да побегнем“, каже Блесинг, „али сам се плашила шта ће ти људи урадити мојој породици. Нисам имала куда.“ Она је само једна од жртава сексуалне експлоатације, којих у свету има око четири милиона.

Пре скоро 4 000 година, младића по имену Јосиф у ропство су продала рођена браћа. Почео је да служи у кући богатих Египћана. За разлику од Блесинг, Јосифа његови власници у почетку нису злостављали. Али када је одбио сексуалне понуде своје господарице, она га је лажно оптужила за покушај силовања. Зато је завршио у затвору (Постанак 39:1-20; Псалам 105:17, 18).

Јосиф је био роб у древна времена, а Блесинг у 21. веку. Али обоје су били жртве немилосрдне трговине људима, у којој се људи третирају као роба и окрутно искоришћавају ради финансијске добити.

У рату се најлакше долазило до робова. Процењује се да је египатски фараон Тутмос III након једног војног похода из Ханана довео 90 000 заробљеника. Египћани су их приморавали да раде у рудницима, граде храмове и копају канале.

 У ратовима које је водила римска војска такође је поробљено мноштво народа, а понекад се у рат и ишло због велике потражње за робовима. Сматра се да је до првог века половину становника града Рима чинило робље. У Египту и Римском царству, многи робови су били сурово експлоатисани. Примера ради, просечан животни век једног римског роба који је радио у руднику био је само 30 година.

С проласком времена, свет није постао питомији. Од 16. до 19. века, трговина робљем између Африке и Америке била је један од најуноснијих послова на свету. „Процењује се да је између 25 и 30 милиона мушкараца, жена и деце било отето и продато“, стоји у једном Унесковом извештају. У том периоду је на стотине хиљада људи умрло на путу преко Атлантског океана. Забележено је сећање једног од преживелих робова, Олауде Еквијана, на то мучно путовање: „Крици жена и болни уздаси људи на самрти — био је то призор незамисливог ужаса.“

Нажалост, ропство није ствар прошлости. Према извештају Међународне организације рада, око 21 милион мушкараца, жена и деце и дан-данас су присиљени да раде као робови, за шта су плаћени врло мало или нимало. Савремено ропство одвија се у рудницима, фабрикама текстилне робе, фабрикама цигала, јавним кућама и приватним домовима. Иако је противзаконито, овог ропства има све више.

Угњетавање је многе робове покренуло да се боре за слободу. У првом веку пре нове ере, гладијатор Спартак је са 100 000 других робова дигао устанак против Рима, али безуспешно. У 18. веку, робови на карипском острву Хиспаниола су се побунили против својих господара због злостављања које су доживљавали док су радили на плантажама шећерне трске. То је довело до грађанског рата који је трајао 13 година, све док део тог острва није проглашен независном републиком Хаити, 1804. године.

Међутим, излазак Израелаца из Египта био је највећи тријумф робова над тлачитељима. Било је ослобођено око три милиона људи — цео израелски народ. Деценијама су вапили за тим. Библија каже да им је живот у Египту био горак и мучан јер су били израбљивани (Излазак 1:11-14). Један фараон је  чак наредио масовно чедоморство како би зауставио пораст броја израелског народа (Излазак 1:8-22).

Окончање овог ропства је посебно јер је сам Бог интервенисао. „Добро знам муке које подносе“, рекао је Бог Мојсију. „Зато сам сишао да их избавим из руку Египћана“ (Излазак 3:7, 8). У знак сећања на тај догађај, Јевреји свуда у свету славе Пасху (Излазак 12:14).

„Код Јехове, нашег Бога, нема неправедности“, каже Библија и уверава нас да се он није променио (2. Летописа 19:7; Малахија 3:6). У њој још стоји да је Бог послао Исуса на земљу да проповеда ослобођење заробљенима и пусти потлачене на слободу (Лука 4:18). То очигледно није значило да ће Исус одмах укинути ропство. Заправо, он је дошао да ослободи људе од ропства греху и смрти. Исус је рекао: „Истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32). Чак и данас, истина коју је Исус преносио ослобађа на разне начине. (Видети оквир „ Библијска истина га је ослободила“.)

Бог је и Јосифу и Блесинг на различите начине помогао да се ослободе ропства. Невероватна прича о Јосифу записана је у библијској књизи Постанак, у поглављима од 39 до 41. А шта се десило са Блесинг?

Након што је депортована из европске земље у којој је била, отишла је у Шпанију. Тамо је упознала Јеховине сведоке и с њима је почела да проучава Библију. Тада је чврсто одлучила да узме ствари у своје руке и нађе пристојан посао. Убедила је управницу јавне куће у којој је раније била да смањи своту коју месечно мора да јој враћа. Једног дана ју је управница позвала телефоном. Рекла је да не мора да јој врати дуг и молила је Блесинг да јој опрости. Откуд таква промена? И она је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима! „Истина ослобађа на невероватне начине!“, каже Блесинг.

Јехову Бога је болело када је видео окрутно злостављање израелских робова у Египту. Нема сумње да се и данас исто осећа када види сву неправду. Истина, да би се стало на пут свим облицима ропства, мора доћи до корените промене у људском друштву. Бог је обећао да ће направити управо такву промену. „По његовом обећању очекујемо нова небеса и нову земљу у којима ће праведност пребивати“ (2. Петрова 3:13).