У ПРОШЛОСТИ су Казаси живели као номади. Неки припадници овог народа који се баве сточарством и дан-данас се периодично селе. Наиме, они лети воде стоку у више планинске пределе, где је хладније, а непосредно пред зиму се са стадима спуштају у низије.

Премда многи Казаси живе у савременим градовима, бројни обичаји, специјалитети и ручни радови преносе дух номадског начина живота каквим су живели њихови преци. Овај народ има богато културно наслеђе — поезију, песме, музику и традиционалне музичке инструменте.

Округли номадски шатори типични за овај крај света, познати као јурте, постали су симбол живота у  хармонији с природом. Пастири често пребивају у јуртама, док их људи из урбаних средина користе у посебним приликама. Туристи такође могу одсести у јуртама. Унутрашњост ових настамби често красе рукотворине казашких домаћица, као што су везови, ћилими и прекривачи.

У сеоским срединама, коњи се сматрају правим благом. Људи их веома воле и мушку децу од малих ногу уче да јашу. На казашком језику постоји најмање 21 реч за коња, свака са својим специфичним значењем, и више од 30 речи и израза којима се описује боја коњске длаке. Добар коњ је и данас скуп и цењен поклон.

Традиционална казашка јела се увек праве с месом и обично нису љута. Омиљена пића овог народа су кумис, веома здраво пиће од кобиљег млека, и шубат, киселкасто пиће од камиљег млека, богатог укуса.

Подружница Јеховиних сведока налази се у Алматију (Алма-Ати) и радо прима посетиоце који дођу у обилазак.