У ОСАМ земаља је 2015. спроведена анкета међу запосленима с пуним радним временом. Већина њих је рекла да су растрзани између посла и куће јер, између осталог, имају све више обавеза и трошкова, а радно време је све дуже. На пример, у Сједињеним Државама је просечно радно време 47 сати недељно, а сваки пети испитаник каже да ради и по 60 сати или више!

У једном другом истраживању којим је обухваћено више од 36 земаља, више од четвртине испитаника је рекло да чак ни у слободно време не може да се ослободи осећаја да негде жури. Под притиском су и деца којој је наметнуто много обавеза.

Ако стално покушавамо да урадимо превише тога, бићемо под стресом. Можемо ли имати уравнотеженији живот? Како наш систем вредности утиче на то како користимо своје време? Погледајмо сада из којих разлога људи најчешће проводе превише времена на послу.

„Радио сам седам дана у недељи јер сам хтео да моја деца имају све што ја нисам имао“, каже човек по имену Гари. Иако родитељи желе само најбоље својој деци, добро је да размисле да ли им заиста помажу тиме што покушавају да зараде много новца. Истраживања показују да и одрасли и деца који превелику пажњу придају материјалним стварима не само да нису толико задовољни животом као они којима то није толико битно, већ имају и лошије здравље.

Многа деца су претрпана ваншколским активностима јер њихови родитељи мисле да им је то одскочна даска за успешну будућност. Међутим, и поред најбољих намера, родитељи тиме и деци и себи стварају додатни стрес.

Рекламе нам сугеришу да ћемо нешто пропустити ако не будемо имали најновије производе. У часопису цитираном у уводу стоји: „Због широког спектра свега што се нуди, потрошачи су на муци шта да купе, гледају или поједу“, што им одузима и оно мало времена које имају (The Economist).

Један угледни економиста је 1930. године прогнозирао да ће напредак технологије омогућити људима да имају више слободног времена. Данас нам је очигледно да није био у праву. У једном часопису стоји: „Људи ипак не раде мање јер се увек нађе нешто ново за шта треба да зараде“ (New Yorker).

Неки се исцрпљују на послу само да се не би замерили послодавцу. Другима колеге намећу осећај кривице ако не раде прековремено као и они. Осим тога, из страха да не остану без посла, многи пристају да раде дуже или да увек буду доступни.

Има родитеља који покушавају да прате пребрзи темпо других породица јер се  плаше да ће њихова деца заостајати за својим вршњацима.

Тим, човек из Сједињених Држава, каже: „Волео сам свој посао и радио сам пуном паром. Имао сам осећај да морам да се докажем.“

Данас није неуобичајено да човек своју вредност мери по томе колико има обавеза. У часопису New Yorker још стоји: „На ужурбаност је почело да се гледа као на статусни симбол. Што си заузетији то више вредиш.“

Библија нас подстиче да будемо марљиви (Пословице 13:4). Али исто тако наглашава да је важно да ни у чему не претерујемо. „Боља је једна шака починка него две шаке труда и трчања за ветром“, стоји у Проповеднику 4:6.

Ако тако радимо, сачуваћемо и ментално и физичко здравље. Следећа четири предлога нам могу бити од помоћи.

Сасвим је нормално да не желимо да будемо у оскудици. Али колико новца је довољно? Да ли је новац једино мерило успеха? Ако превише времена проводимо на послу, нећемо стићи да уживамо у ономе што смо стекли. С друге стране, ако превише времена трошимо на забаву и одмор, после ћемо јурити да бисмо надокнадили све остало.

Тим, ког смо раније цитирали, додаје: „Супруга и ја смо коначно признали себи да треба да поједноставимо живот. Ставили смо на папир какво је стање ствари сада и шта бисмо хтели да променимо. Научили смо нешто из досадашњег искуства и решили смо да у први план ставимо оно што је заиста вредно.“

Библија нас саветује да обуздавамо „жеље очију“ (1. Јованова 2:15-17). Рекламе управо путем чула вида буде у нама жељу за материјалним стварима, луксузним одморима и другим ужицима. Да бисмо то приуштили, морамо више да радимо. Наравно, не можемо избећи сваку рекламу, али им се не морамо ни свесно излагати. Добро је да размишљамо о томе шта нам од свега што се нуди стварно треба.

Немојте потценити ни утицај који ваше друштво има на вас. Ако ваши пријатељи мисле да су успешни само они који су имућни и зато теже ка томе, можда би било мудро да се дружите с онима који имају другачије вредности. „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар“, стоји у Библији (Пословице 13:20).

Реците послодавцу да би вам значило да поред посла имате времена и за друге ствари  које су вам битне. Сасвим је у реду што не желите да вам се живот сведе на посао. „Они који су повукли јасну границу између посла и приватног живота и који иду на годишње одморе схватили су да фирма неће пропасти без њих“, стоји у једној књизи о томе како бити уравнотежен у послу (Work to Live).

Гари, породичан човек чије смо речи малопре поменули, имао је довољно у материјалном погледу и зато је одлучио да мање ради. Он каже: „Као породица смо разговарали о нашем животу и дошли смо до закључка да можемо живети и с мање новца. Корак по корак, и успели смо да се прилагодимо томе. Питао сам шефа да ли могу да радим неколико дана мање седмично и он се сложио с тим.“

Брачним паровима је потребно да имају време за себе, а важно је да буду и с децом. Немојте се упоређивати с породицама које увек имају гомилу активности. „Одредите време за одмор и оставите по страни оно што је мање важно“, предлаже Гари.

Када сте с породицом, усредсредите се једни на друге, а не на телевизију, мобилне телефоне и друге уређаје. Једите заједно барем једном дневно и искористите то време за разговор. То ће се добро одразити на вашу децу и њихов успех у школи.

На крају, питајте се: „Шта ја желим од живота? Шта желим за своју породицу?“ Ако се у животу држите правих вредности, сигурно ћете бити још срећнији и задовољнији.