Неки стручњаци кажу да постоји неколико фаза туговања. Ипак, не пролазе сви кроз све те фазе јер свако тугује на себи својствен начин. Да ли то што људи тугују на различите начине значи да су неки мање погођени губитком вољене особе или да потискују своја осећања? Не мора да значи. Признавање и изражавање осећања може помоћи у процесу опоравка. Али то не значи да постоји само један исправан начин туговања. Много зависи од културе из које неко потиче, његове личности и животног искуства, као и од тога на који начин је изгубио вољену особу.

Они који су изгубили вољену особу можда не знају с каквим ће се емоцијама и потешкоћама суочити након губитка. Међутим, нека осећања и проблеми су уобичајени и често се могу предвидети. О чему је реч?

Снажне негативне емоције. Можда ћете имати изненадну потребу да плачете или ће вам веома недостајати вољена особа. Такође можете доживети нагле промене у расположењу. Емоције могу постати још снажније услед живих успомена и снова који делују веома реално. Прве реакције на губитак могу бити шок и неверица. Тина се присећа како се осећала кад је њен супруг Тимо изненада преминуо. Она каже: „У почетку сам се осећала празно. Нисам могла ни да заплачем. Било ми је толико тешко да сам понекад имала осећај да не могу ни да дишем. Једноставно, нисам могла да верујем шта се догодило.“

Изненадна узнемиреност, љутња и осећај кривице. Иван каже: „Неко време након смрти Ерика, нашег 24-годишњег сина, моја супруга Јоланда и ја смо били љути. То нас је веома изненадило јер никада не бисмо рекли да смо склони таквим емоцијама. Појавио нам се и осећај кривице јер смо се преиспитивали да ли смо могли да учинимо више за нашег сина.“ Алехандро, чија је супруга преминула након дуже болести, такође је имао осећај кривице. Он каже: „У почетку сам мислио да сам веома лоша особа чим је Бог допустио да ми се нешто тако деси. Затим сам се осећао кривим јер је испало као да кривим Бога за оно што се десило.“ Костас, ког смо поменули у претходном чланку, каже: „Неколико пута сам се чак љутио на Софију што је умрла. Затим сам кривио себе због таквих осећања. На крају крајева, како би она могла бити крива?“

Нереалне мисли и проблеми с концентрацијом. У неким периодима може се десити да особи која тугује мисли лутају или постају нереалне. На пример, она може имати осећај да чује или види преминулог или чак може осећати његово присуство. Надаље, може се појавити и проблем с концентрацијом или памћењем. Тина каже: „Дешавало ми се да ми у току разговора мисли лутају. Стално сам се враћала на догађаје у повезаности с Тимовом смрћу. То што нисам могла да се концентришем само по себи је било стресно.“

Жеља за осамљивањем. Особа која тугује може се осећати непријатно у друштву. Костас каже: „Када сам био у друштву брачних парова, осећао сам се као пети точак. Али нисам се добро осећао ни у друштву оних који нису у браку.“ Јоланда се присећа: „Било ми је напорно у друштву оних који су се жалили на своје проблеме, који су у поређењу с нашим изгледали тако безначајно. Поред тога, било је и оних који су нам причали о томе како њиховој деци добро иде у животу. Било ми је драго због њих, али у исто време ми је било тешко да то слушам. Мом супругу и мени је било јасно да живот иде даље, али једноставно нисмо имали ни вољу ни стрпљење за такве разговоре.“

Здравствени проблеми. Уобичајени симптоми који се могу појавити јесу губитак апетита, промене  у тежини и поремећај сна. Арон се присећа како се осећао током прве године након очеве смрти. Он каже: „Имао сам проблеме са сном. Сваке ноћи бих се будио у исто време и размишљао о свом оцу.“

Алехандро каже да је имао необјашњиве проблеме са здрављем: „Неколико пута сам ишао на лекарски преглед и увек је било све у реду. Мислим да је туга била узрок физичких симптома.“ Ти симптоми су с временом нестали. Па ипак, било је добро то што је Алехандро отишао на преглед. Туговање може ослабити имунолошки систем, погоршати постојеће здравствене проблеме или чак проузроковати нове.

Потешкоће у обављању свакодневних послова. Иван се присећа: „Кад је Ерик умро, требало је да обавестимо не само рођаке и пријатеље већ и његовог шефа, станодавца и друге. Поред тога, било је и много докумената за које смо морали да се побринемо. Затим је требало прегледати Ерикове ствари. Све је то од нас захтевало снагу у време кад смо били ментално, физички и емоционално исцрпљени.“

Међутим, некима је још теже касније, када треба да почну да обављају ствари за које се раније бринула особа коју су изгубили. То се десило и Тини. Она каже: „Тимо се увек бринуо за плаћање рачуна и за друге ствари око посла. Сада сам ја морала да преузмем ту одговорност, због чега сам била под још већим стресом. Питала сам се да ли ћу успети да све то обављам, а да притом негде не погрешим.“

Због поменутих емоционалних, менталних и физичких потешкоћа, можда се чини да је готово немогуће изборити се с тугом. Чињеница је да бол који настаје услед губитка вољене особе може бити веома снажан. Али када смо унапред свесни тога, можда ће нам бити барем мало лакше да се боримо с тим. Важно је имати на уму да не доживљавају сви баш све симптоме туговања. Сазнање да су снажна осећања сасвим нормална такође може помоћи особи која је изгубила неког вољеног.

Шта могу да очекујем? Снажан бол услед губитка неће трајати вечно, већ ће с временом бити све мањи. То не значи да ће се онај ко тугује потпуно опоравити нити да ће заборавити особу коју је изгубио. Али мало-помало, снажан бол ће попустити. Наравно, он се у неком тренутку може неочекивано појавити, рецимо кад се пробуде неке успомене. Одређени датуми, као што су годишњице, такође могу изазвати снажна осећања. Међутим, већина људи успе да у емоционалном погледу стане на ноге и да нормално обавља свакодневне послове. У томе много значи подршка породице и пријатеља, као и предузимање разумних мера које нам могу помоћи да се изборимо с тугом.

Колико ће времена бити потребно? Неки се осећају боље већ након неколико месеци. Другима је потребно више, на пример годину или две, а некима чак и дуже. a Алехандро каже: „Код мене је дубока жалост трајала око три године.“

Будите стрпљиви са собом. Живите дан по дан, немојте себе пожуривати и имајте на уму да снажан бол неће вечно трајати. Међутим, да ли постоји нешто што већ сада можете учинити како бисте умањили бол и спречили да период жалости траје предуго?