„Не брините се, дакле, за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје бриге.“ (МАТЕЈ 6:34)

Поука: Неминовно је да ће нас сваки дан нешто бринути. Али немојте данашњим бригама додавати сутрашње. Добро је да се усредсредите на данашњи дан.

• Због стреса можемо бити узнемирени. Кад вам се то деси, покушајте следеће: Као прво, прихватите чињеницу да је извесна мера стреса неизбежна. Секирање око нечега на шта не можете утицати само ће повећати стрес. Као друго, ствари често не испадну онакве какве смо се бојали да ће бити.

„Мудрост одозго је [...] разумна.“ (ЈАКОВЉЕВА 3:17)

Поука: Немојте бити перфекциониста. Настојте да од себе и других не очекујете превише.

• Будите скромни, имајте разумна очекивања и поштујте своје и туђе границе. Тако ћете олакшати живот и себи и другима, што ће свима помоћи да постижу боље резултате. Задржите и смисао за хумор. Кад се смејете и кад не иде све глатко, смањује се тензија и подиже расположење.

„Разборит човек сталоженог је духа.“ (ПОСЛОВИЦЕ 17:27)

Поука: Негативне емоције нам отежавају да јасно размишљамо и зато је добро остати сталожен.

• Препознајте шта код вас изазива стрес и како на то реагујете. Примера ради, анализирајте како размишљате, како се осећате и шта радите кад сте под стресом, а то чак можете и забележити. Што боље разумете како реагујете на стрес, биће вам лакше да се изборите с њим. Осим тога, размислите како се можете решити онога што вам ствара стрес. Ако то није могуће, можда можете смањити стрес тако што ћете, рецимо, боље обављати своја задужења и боље користити време.

• Покушајте да сагледате ситуацију из другог угла. Оно што је за вас стресно, за неког другог није. Много зависи од тога како гледате на ствари. Навешћемо три предлога који вам могу помоћи:

  1. Немојте одмах приписати другима лоше мотиве. Замислите да се неко прогурао испред вас док чекате у реду. Ако одмах закључите да је то чист безобразлук, само ћете се изнервирати. Зар не би било боље да помислите да је сигурно имао оправдан разлог за то? Можда бисте били у праву!

  2. У свакој ситуацији, тражите позитивну страну. Неће вам тако тешко пасти да чекате у реду код лекара или на аеродрому ако искористите то време да нешто прочитате, да урадите нешто од посла или да проверите електронску пошту.

  3. Имајте на уму ширу слику. Питајте се да ли ће овај проблем уопште бити битан сутра или за недељу дана. Добро је да правите разлику између мањих и озбиљнијих проблема.

„Све нека буде пристојно и онако како је ред.“ (1. КОРИНЋАНИМА 14:40)

Поука: Настојте да вам у животу влада ред.

• Свима нама прија ред. Оно што доприноси нереду, а самим тим и стресу, јесте одуговлачење. Што више одуговлачимо, то нам се обавезе све више гомилају. Следећа два предлога могу вам бити од користи:

  1. Направите реалан план обавеза и држите га се.

  2. Утврдите због чега имате навику да одлажете ствари и промените то.

„Боља је једна шака починка него две шаке труда и трчања за ветром.“ (ПРОПОВЕДНИК 4:6)

Поука: Радохоличари сами себе лишавају прилике да уживају у плодовима свог рада. Толико се исцрпљују да им не преостаје ни времена ни снаге за то.

• Имајте реално гледиште о послу и новцу. Више новца не значи више среће и мање стреса. Пре ће бити да је супротно. „Богатство не да богатоме да спава“, пише у Проповеднику 5:12. Зато је добро живети у оквиру својих могућности.

• Нађите времена да се опустите. Стреса се ослобађамо када радимо нешто у чему уживамо. Међутим, ту обично не помаже пасивна забава, као што је гледање телевизије.

• Немојте робовати технологији. Да ли је потребно да сваког часа проверавате да ли вам је стигла порука или мејл, или шта има ново на друштвеним мрежама? Надаље, гледајте да пословну кореспонденцију не обављате ван радног времена, осим када је то стварно неопходно.

„Вежбање је добро за тело.“ (1. ТИМОТЕЈУ 4:8, Contemporary English Version)

Поука: Редовно вежбање се позитивно одражава на здравље.

• Стеците добре навике. Физичка активност подиже расположење и помаже телу да се избори са стресом. Здраво се храните и немојте прескакати оброке. Довољно се одмарајте.

• Немојте прибегавати нездравим „решењима“ за смањење стреса, као што су цигарете, алкохол и дрога. Дугорочно гледано, тиме бисте само повећали стрес, јер бисте нарушили здравље и протраћили тешко зарађени новац.

• Идите код доктора ако вам стрес постане неподношљив. Не треба да вас је срамота ако вам је потребна стручна помоћ.

Просудите „шта је најважније“. (ФИЛИПЉАНИМА 1:10)

Поука: Пажљиво анализирајте своје приоритете.

• Поређајте своје обавезе по важности. Тако ћете урадити оно што је најважније и видећете шта можете одложити, поверити неком другом или чак избацити с дневног реда.

• Недељу дана пратите како користите време. Затим размислите како бисте могли боље да га искористите. Што више владате ситуацијом, то ћете мање бити под притиском.

• Испланирајте и време за одмор. Чак и мање паузе могу вам обновити снагу и ублажити стрес.

„Од бриге човеку срце клоне, а добра реч га развесели.“ (ПОСЛОВИЦЕ 12:25)

Поука: Добри и саосећајни људи вам подижу дух.

• Разговарајте с неким саосећајним пријатељем у ког имате поверења. То вам може помоћи да ствари сагледате из другог угла или да дођете до решења које вам до тада није пало на памет. Већ сам разговор ће вам донети олакшање.

• Потражите помоћ. Да ли можете да замолите некога да уради нешто уместо вас или да нешто заједно урадите?

• Ако вам колега на послу ствара стрес, предузмите нешто. На пример, да ли бисте љубазно и с поштовањем могли да му објасните како се осећате због њега? (Пословице 17:27). Ако то не уроди плодом, можете ли смањити контакт с њим?

„Срећни су они који су свесни својих духовних потреба.“ (МАТЕЈ 5:3)

Поука: Нама људима треба више од хране, одеће и крова над главом. Створени смо и с потребом да се бавимо духовним стварима. Да бисмо били срећни, морамо бити свесни те потребе и посветити јој пажњу.

• Молитва може бити од велике помоћи. Бог вас позива да „све своје бриге баците на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7). Молитва и дубоко размишљање могу вам донети унутрашњи мир (Филипљанима 4:6, 7).

• Читајте оно што ће вам помоћи да се приближите Богу. У овом часопису су наведена нека начела из Библије, а она је и писана с циљем да задовољи духовне потребе човека. Такође нам помаже да стекнемо „мудрост и способност просуђивања“ (Пословице 3:21). Зашто је не бисте прочитали целу? Можда би вам било занимљиво да почнете од књиге Пословица.