Дела апостолска 11:1-30
11 Апостоли и браћа који су били у Јудеји чули су да су и људи из других народа прихватили Божју реч.
2 Кад је Петар дошао у Јерусалим, поборници обрезања+ су почели да му приговарају:
3 „Отишао си у кућу необрезаних људи и јео си с њима.“
4 Тада им је Петар детаљно испричао све како је било:
5 „Био сам у граду Јопи и молио сам се, па сам имао визију. Видео сам нешто* попут великог платна ухваћеног за четири краја како силази с неба и спушта се до мене.+
6 Пажљиво сам гледао и у томе видео четвороношце, дивље животиње, гмизавце и птице.
7 Чуо сам и глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, кољи и једи!‘
8 Али ја сам рекао: ’Не, Господе, не могу! Никада нисам јео ништа погано или нечисто.‘
9 И други пут сам чуо глас с неба који ми је рекао: ’Не зови нечистим оно што је Бог очистио.‘
10 Глас се чуо и трећи пут, а онда се опет све вратило на небо.
11 Баш у том тренутку, пред кућу у којој смо били, стигла су три човека која су из Цезареје послали по мене.+
12 Тада ми је дух рекао да без оклевања пођем с њима. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у Корнелијеву кућу.
13 „Он нам је испричао да је у свом дому видео анђела, који му је рекао: ’Пошаљи људе у Јопу и позови Симона званог Петар.+
14 Он ће ти рећи како се ти и сви твоји укућани можете спасти.‘
15 А кад сам почео да говорим, на њих је био изливен свети дух, баш као и на нас у почетку.+
16 Тада сам се сетио како је Господ говорио: ’Јован је крштавао водом,+ а ви ћете бити крштени светим духом.‘+
17 Дакле, ако је Бог њима дао исти дар који је дао и нама који верујемо у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе*?“+
18 Кад су то чули, нису му више приговарали*, већ су почели да славе Бога, говорећи: „Дакле, Бог жели да се и људи из других народа покају како би добили живот.“+
19 А ученици који су се расули због прогонства+ које је почело након Стефановог убиства, стигли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Проповедали су реч само Јудејцима.+
20 А међу онима који су дошли у Антиохију били су неки с Кипра и из Кирене. Они су почели да објављују добру вест о Господу Исусу људима који су говорили грчки.
21 Јеховина* рука је била с њима, па су многи постали верници и почели да следе Господа.+
22 Вест о томе стигла је до скупштине у Јерусалиму, па су у Антиохију послали Варнаву.+
23 Кад је стигао тамо, Варнава је видео како је Бог показао незаслужену доброту. Обрадовао се томе и почео да их подстиче да свим срцем остану верни Господу.+
24 Наиме, он је био добар човек, пун светог духа и вере. А велико мноштво људи поверовало је у Господа.+
25 Варнава је затим отишао у Тарс да тражи Савла.+
26 Кад га је пронашао, довео га је у Антиохију, где су се целу годину састајали с тамошњом скупштином и поучавали велико мноштво људи. Управо у Антиохији, Бог је обзнанио ученицима да треба да се зову хришћани.+
27 Тих дана су пророци+ из Јерусалима дошли у Антиохију.
28 Један од њих, који се звао Агав,+ надахнут духом прорекао је да ће по целом свету завладати велика глад.+ То се и догодило у време Клаудијеве владавине.
29 Зато су ученици, свако према својим могућностима,+ одлучили да пошаљу помоћ+ браћи која живе у Јудеји.
30 То су и учинили, пославши је старешинама по Варнави и Савлу.+
Фусноте
^ Дословно: „неку посуду“.
^ Или: „да станем Богу на пут“.
^ Или: „умирили су се“.
^ Видети Додатак А5.
