1, 2. Шта се догодило током најбурнијег дана у Илијином животу?

ИЛИЈА трчи по киши док се мрак полако спушта. Пред њим је дуг пут до Језраела, а он више није тако млад. Па ипак, неуморно трчи, пошто је ’Јеховина рука над њим‘. Снага која покреће његово тело није налик ничему што је до тада искусио. Управо је престигао коње који су вукли Ахавове краљевске кочије! (Прочитати 1. Краљевима 18:46.)

² Сада се пред њим пружа далек пут. Замисли како се Илија уздигнуте главе пробија кроз пљусак, размишљајући о најбурнијем дану свог живота. Без сумње, била је то славна победа његовог Бога Јехове и праве религије. Далеко иза њега, изгубљени у олуји, остали су ветровити врхови горе Кармил, где је Јехова преко њега учинио велико чудо и задао снажан ударац култу Вала. Стотине Валових пророка били су разоткривени и праведно погубљени. Онда се Илија молио Јехови да престане суша која је у земљи трајала три и по године. И заиста, киша је почела да пада! (1. Краљ. 18:18-45).

3, 4. (а) Зашто је можда Илија имао велика очекивања док је био на путу за Језраел? (б) Која ћемо питања размотрити?

³ Док Илија по киши трчи 30 километара до Језраела, можда има велика очекивања. Можда му се чини да ће коначно доћи до прекретнице. Ахав ће морати да се промени! Након онога што је својим очима видео, он једноставно мора да напусти обожавање Вала, супротстави се краљици Језавељи и заустави прогонство Јеховиних слугу.

⁴ Када нам се чини да је све кренуло онако како бисмо желели, сасвим је природно да се наде пробуде. Можда замишљамо како ће нам у животу бити све боље и боље, и да су наши најгори проблеми коначно иза нас. Ако је Илија тако размишљао, то није ништа чудно, будући да је био „обичан човек као и ми“ (Јак. 5:17). Међутим, Илијиним проблемима  ни у ком случају није дошао крај. Заправо, за само неколико сати биће толико уплашен и клонуо духом да ће пожелети да умре. Шта се десило и како му је Јехова помогао да обнови веру и поврати храброст? Погледајмо.

5. Да ли је Ахав научио да исказује част Јехови након догађаја на гори Кармил и како то знамо?

⁵ Када Ахав стиже у своју палату у Језраелу, да ли ичим показује да се променио и постао духовнија особа? Читамо: „Ахав је испричао Језавељи све што је Илија учинио и како је мачем побио све пророке“ (1. Краљ. 19:1). Запазите да Ахав, причајући шта се десило, не помиње Јехову, Илијиног Бога. Он има телесан поглед на живот и на те чудесне догађаје гледа људским очима. Зато говори само шта је Илија учинио. Јасно је да није научио да част припада Јехови Богу. А како реагује осветољубива Језавеља?

6. Коју поруку је Језавеља послала Илији и шта је то значило?

⁶ Језавеља је ван себе! Киптећи од беса, она шаље поруку Илији: „Нека ми богови учине тако и нека ме још теже казне, ако сутра у ово доба не учиним с твојом душом оно што си ти учинио с душом сваког од њих!“ (1. Краљ. 19:2). То је најгора могућа претња. Језавеља се својим животом заклела да ће у року од једног дана убити Илију и осветити Валове пророке. Замислимо Илију како се те олујне ноћи буди у неком скромном преноћишту у Језраелу — и онда од краљичиног гласника чује ове ужасне речи. Како ће то утицати на њега?

7. Како је Језавељина претња утицала на Илију и шта је он урадио?

⁷ Ако се Илија надао да је борба против обожавања Вала завршена, његове наде су се тог тренутка срушиле. Језавеља је непопустљива. По њеној наредби је погубљено већ много Илијиних верних сарадника, а сада се чини да је он следећи. Како Језавељина претња утиче на Илију? Свето писмо каже: „Илија се уплашио.“ Да ли је у глави створио слику ужасне смрти коју му је Језавеља спремала? Ако се задржавао на таквим мислима, није чудо што га је храброст издала. Било како било, Илија је „отишао да би спасао своју душу“. Он бежи да би сачувао живу главу (1. Краљ. 18:4; 19:3).

8. (а) У ком смислу је Петар имао сличан проблем као Илија? (б) Шта учимо од Илије и Петра?

 ⁸ Илија није био једини верни човек кога је савладао страх. Много година касније, сличан проблем је имао и апостол Петар. На пример, једном приликом га је Исус позвао да заједно с њим хода по води. Када је Петар „видео колико је ветар јак“, изгубио је храброст и почео да тоне. (Прочитати Матеја 14:30.) Из Петровог и Илијиног примера учимо нешто веома важно. Ако желимо да сачувамо храброст, не смемо се задржавати на ономе чега се плашимо. Своје мисли треба да усмеримо на Бога који нам пружа наду и снагу.

9. Опиши Илијино путовање и како се осећао док је бежао.

⁹ Испуњен страхом, Илија се упућује ка југозападу и бежи око 150 километара до Вирсавеје, града у близини јужне границе Јуде. Тамо оставља слугу и продужава сам ка пустињи. У запису се каже да је ишао „дан хода“, па га можемо замислити како полази у зору, вероватно не носећи ништа са собом. Очајан и гоњен страхом, креће се по том суровом и негостољубивом подручју док сунце немилосрдно пржи. Како тај усијани круг полако добија црвену боју и тоне иза хоризонта, Илију издаје снага. Исцрпљен, седа под једно неугледно дрво — једини заклон у том неплодном крају (1. Краљ. 19:4).

10, 11. (а) Шта су значиле речи које је Илија упутио Јехови? (б) На основу наведених стихова, опиши осећања других верних слугу који су клонули духом.

¹⁰ У крајњем очају, Илија се моли. Жели да умре и изговара следеће речи: „Нисам ништа бољи од својих праочева.“ Зна да су његови праочеви сада само прах и пепео и да не могу да учине ништа корисно ни за кога (Проп. 9:10). Илија се осећа исто тако безвредно. Није чудо што узвикује: „Доста ми је!“ Зашто би и даље живео?

¹¹ Да ли треба да нас запрепасти што је један Божји човек тако клонуо духом? Свакако да не. За многе верне мушкарце и жене — као што су Ребека, Јаков, Мојсије и Јов — у Библији се каже да су некад били толико тужни да су пожелели смрт (Пост. 25:22; 37:35; Бр. 11:13-15; Јов 14:13).

12. Како можеш да се угледаш на Илију када си потиштен?

 ¹² Данас су „нарочито тешка времена“, и зато не треба да нас чуди што су многи људи, па чак и верне Божје слуге, понекад веома потиштени (2. Тим. 3:1). Ако се икада будеш осећао тако, следи Илијин пример — излиј своја осећања Богу. На крају крајева, Јехова је „Бог сваке утехе“. (Прочитати 2. Коринћанима 1:3, 4.) Да ли је утешио Илију?

13, 14. (а) Како је Јехова показао да му је стало до његовог потиштеног пророка? (б) Зашто је утешно то што Јехова зна све о нама, па и наше границе?

¹³ Шта мислиш, како се Јехова осећа када с неба види свог вољеног пророка како лежи испод дрвета у пустињи и преклиње га да умре? За нас то није тајна. Након што Илија тоне у сан, Јехова му шаље анђела. Он га нежно дотиче и говори: „Устани и једи.“ Ставља пред њега једноставан оброк од свежег, врућег хлеба и воде. Да ли је пророк уопште захвалио анђелу? Сазнајемо само да је јео и пио и вратио се да спава. Да ли је био превише очајан да би говорио? Било како било, анђео га буди и други пут, вероватно у зору. Поново га позива: „Устани и једи“, а затим додаје значајне речи: „Чека [те] тежак пут“ (1. Краљ. 19:5-7).

¹⁴ Анђео је знао где се Илија упутио јер му је Бог то открио. Такође је знао да пророк тај пут неће моћи да издржи само својом снагом. Заиста је утешно што Бог коме служимо зна наше циљеве и познаје наше границе боље него ми сами! (Прочитати Псалам 103:13, 14.) Како је Илији користио тај оброк?

15, 16. (а) Како је Илији помогао оброк који му је Јехова дао? (б) Зашто треба да ценимо то што Јехова брине о нама у духовном погледу?

¹⁵ Запис даље каже: „Тако је он устао, јео је и пио, па је окрепљен том храном пешачио четрдесет дана и четрдесет ноћи док није дошао на гору истинитог Бога, на Хорив“ (1. Краљ. 19:8). Попут Мојсија неких шест векова пре њега и Исуса око десет векова после, Илија је постио 40 дана и 40 ноћи (Изл. 34:28; Лука 4:1, 2). Тај један оброк није решио све његове проблеме, али му је на чудесан начин дао снагу. Замислимо тог старијег човека како се пробија кроз непроходну пустош дан за даном, недељу за недељом, и тако скоро месец и по.

¹⁶ Јехова и данас подржава своје слуге, не путем чудесних оброка, већ на један много важнији начин. Он се брине  о њима у духовном погледу (Мат. 4:4). Духовно нас јача учење о Богу из његове Речи и публикација које су засноване на њој. Узимање те духовне хране неће решити све наше проблеме, али може нам помоћи да издржимо оно што иначе не бисмо могли. Такође нас води до ’вечног живота‘ (Јов. 17:3).

17. Где је Илија отишао и зашто је то било значајно место?

¹⁷ Илија пешачи више од 300 километара док коначно не стиже до горе Хорив, то јест Синај. То је било место од великог значаја. На том месту се у прошлости Јехова Бог преко анђела обратио Мојсију из грма који је горео. Касније је на истом месту са Израелом склопио савез на темељу Закона. Илија се склања у једну пећину.

18, 19. (а) Које је питање Јеховин анђео поставио и како је Илија одговорио? (б) Која је три разлога за своју потиштеност Илија открио?

¹⁸ Док је пророк на Хориву, долази му „Јеховина реч“. Највероватније преко анђела, Јехова га пита: „Шта радиш ту Илија?“ То једноставно питање је вероватно изговорено благим тоном, пошто га он схвата као позив да изрази своја осећања. Зато излива своје срце: „Ревновао сам за Јехову, Бога над војскама, јер су Израелови синови оставили твој савез, срушили твоје олтаре, а твоје пророке побили мачем. Само сам ја остао, а сада и моју душу траже да узму“ (1. Краљ. 19:9, 10). Илијине речи откривају најмање три разлога због којих је потиштен.

¹⁹ Као прво, сматра да је његов труд узалудан. Иако је годинама „ревновао“ у служби Јехови, уздижући његово свето име и обожавање изнад свега, чини му се да је ситуација све гора и гора. Народ је и даље безверан и бунтован, а крива религија цвета. Поред тога, Илија је усамљен. Рекао је: „Само сам ја остао“, сматрајући да је последњи човек који још увек служи Јехови. И као треће, уплашен је. Многи пророци су већ убијени, а он је уверен да је сада ред на њега. Илији можда није било лако да призна своја осећања, али он није дозволио да га понос и стид зауставе. Тиме што је у молитви отворио своје срце Богу, пружио је добар пример свим верним људима (Пс. 62:8).

20, 21. (а) Опиши шта се догодило пред Илијом на гори Хорив. (б) Шта је Илија научио из Јеховине манифестације моћи?

²⁰ Како Јехова реагује на Илијине страхове и бриге? Анђео говори пророку да стане на улаз у пећину. Послушао је,  не знајући шта ће се затим догодити. А онда почиње да дува јак ветар! Сигурно ствара заглушујућу буку, пошто је толико снажан да кида горе и ломи стене. Замисли Илију како заклања очи и покушава да задржи тешки, груби огртач од длаке док га ветар ковитла око њега. А онда једва успева да остане на ногама, јер се сама земља тресе и помера — почиње земљотрес! Тек што је дошао себи, снажна ватра је букнула и натерала га да се врати у пећину како би се склонио од врелине (1. Краљ. 19:11, 12).

²¹ Након сваке од ових појава каже се да Јехова није био у тој изванредној манифестацији природне силе. Илија је знао да Јехова није неки митски бог природе попут Вала, ког су његови заведени обожаваоци славили као „јахача на облацима“, онога који доноси кишу. Јехова је прави извор све силне моћи која се налази у природи, али је такође далеко већи од свега што је створио. Чак га ни дословна небеса не могу обухватити! (1. Краљ. 8:27). Како је све то помогло Илији? Сетимо се његовог страха. Ако је на његовој страни Јехова, Бог који поседује тако огромну моћ, свакако нема разлога да се плаши ни Ахава ни Језавеље! (Прочитати Псалам 118:6.)

22. (а) Како је ’тих и благ глас‘ уверио Илију да ни у ком случају није безвредан? (б) Ко је можда био извор тог гласа? (Видети фусноту.)

²² Након што је ватра нестала, настаје мукла тишина и Илија чује „глас, тих и благ“. Тај глас позива Илију да поново каже шта му је на срцу, што он и чини. * Можда му то доноси додатно олакшање. Међутим, Илија сигурно још већу утеху налази у речима које је затим изговорио ’тих и благ глас‘. Јехова уверава Илију да ни у ком случају није безвредан. Како то чини? Открива му своју дугорочну намеру што се тиче борбе против обожавања Вала у Израелу. Јасно је да Илијин труд није био узалудан јер се Божја намера незаустављиво креће напред. Штавише, Илија има важну улогу у тој намери,  пошто га Јехова шаље назад на задатак са конкретним упутствима (1. Краљ. 19:12-17).

23. Које две ствари је Јехова учинио у вези с Илијином усамљеношћу?

²³ А шта је са Илијином усамљеношћу? Јехова чини две ствари у вези с тим. Прво му говори да Јелисеја помаже за пророка који ће га касније наследити. Тај млађи човек ће годинама бити његов сарадник и помоћник. Заиста права утеха и практична помоћ! Друго, Јехова открива ову узбудљиву вест: „Ја сам у Израелу оставио седам хиљада људи који нису савили колена пред Валом и нису га својим устима пољубили“ (1. Краљ. 19:18). Илија ни у ком случају није сам. Сигурно му је топло око срца када чује за хиљаде верних људи који нису хтели да обожавају Вала. Њима је потребно да Илија настави са својом верном службом, да пружи пример неуздрмане верности Јехови у тим мрачним временима. Илија је сигурно дубоко дирнут када чује те речи преко Јеховиног гласника, тај ’тихи и благи глас‘ свог Бога.

24, 25. (а) На који начин можемо данас слушати Јеховин ’тих и благ глас‘? (б) Зашто можемо бити сигурни да је Илија прихватио утеху коју му је Јехова пружио?

²⁴ Попут Илије, и ми сигурно осећамо страхопоштовање посматрајући снажне силе у природи. Све што је створено живописно осликава моћ Створитеља (Римљ. 1:20). Јехова и даље радо користи своју безграничну моћ како би помогао својим верним слугама (2. Лет. 16:9). Међутим, Бога најбоље упознајемо преко страница његове Речи, Библије. (Прочитати Исаију 30:21.) У извесном смислу, она је попут тог ’тихог и благог гласа‘ ако јој дозволимо да нас води. Путем ње Јехова нас исправља, храбри и уверава у своју љубав.

²⁵ Да ли Илија прихвата утеху коју му Јехова пружа на гори Хорив? Без сумње! Ускоро се враћа на задатак, опет онај исти одважни, верни пророк који се супротставио исквареној, лажној религији. Ако и ми тако примимо к срцу надахнуте Божје речи, ’утеху из Писама‘, моћи ћемо да се угледамо на Илијин пример вере (Римљ. 15:4).