Најстарији син краља Саула звао се Јонатан и био је храбар ратник. Давид је Јонатана описао као бржег од орла и снажнијег од лава. Једног дана Јонатан је угледао филистејске војнике на једном брду. Рекао је слузи који му је носио оружје: „Напашћемо их само ако нам Јехова да знак. Ако нам кажу да кренемо на њих, то ће бити знак да треба да их нападнемо.“ Филистеји су повикали: „Дођите и борите се!“ Тада су се њих двојица попела на брдо и побила двадесетак војника.

Пошто је Јонатан био Саулов најстарији син, требало је да он постане краљ. Јонатан је знао да је Јехова изабрао Давида за краља, али није због тога био љубоморан на њега. Њих двојица су постали добри пријатељи. Обећали су да  ће штитити и бранити један другог. Јонатан је у знак пријатељства дао Давиду свој огртач, мач, лук и појас.

Када је Давид бежао од Саула, Јонатан је дошао код њега и рекао му: „Буди јак и храбар. Јехова је тебе изабрао за краља. Чак и мој отац то зна.“ Да ли би и ти волео да имаш тако доброг пријатеља?

Јонатан је више пута ризиковао свој живот да би помогао свом пријатељу. Знао је да његов отац жели да убије Давида, па му је зато рекао: „Ако убијеш Давида, учинићеш велики грех јер ти ништа није скривио.“ Саул је био бесан на Јонатана. Неколико година касније, Саул и Јонатан су погинули у једној бици.

Кад је Јонатан погинуо, Давид је потражио његовог сина Мефивостеја. Када га је нашао, рекао му је: „Твој отац и ја смо били добри пријатељи и ја ћу се бринути о теби док си жив. Бићеш на мом двору и јешћеш за мојим столом.“ Давид никада није заборавио свог пријатеља Јонатана.