ПАВЛЕ је после свог обраћења ревно проповедао добру вест о Божјем Краљевству. Али сада се овај некадашњи противник хришћанства и сам суочавао са жестоким прогонством. Тај неуморни апостол је био на неколико мисионарских путовања и прешао је велике раздаљине да би проповедао добру вест о Краљевству које ће остварити Божју првобитну намеру са човечанством.

На свом првом мисионарском путовању, Павле је у Листри излечио једног човека који је био хром од рођења. Мноштво људи је почело да узвикује да су Павле и његов сарадник Варнава богови. Њих двојица су једва успели да их спрече да им принесу жртве. Међутим, под утицајем Павлових непријатеља ти исти људи су касније каменовали Павла и оставили га мислећи да је мртав. Павле је преживео тај напад и касније је поново дошао у тај град да би ојачао ученике охрабрујућим речима.

Неки хришћани јеврејског порекла су тврдили да хришћани нејеврејског порекла морају да се држе неких одредби Мојсијевог закона. Павле је то питање изложио апостолима и старешинама у Јерусалиму. Након пажљивог разматрања светих списа и под вођством Божјег светог духа, они су написали писмо скупштинама у ком су им рекли да треба да се уздржавају од идолопоклонства, крви, неискрвареног меса и блуда. То је спадало у оно „што је потребно“, али држање тих заповести није подразумевало и држање Мојсијевог закона (Дела апостолска 15:28, 29).

На свом другом мисионарском путовању Павле је био у Верији, која се налазила на подручју данашње Грчке. Јудејци који су тамо живели прихватили су реч свим срцем и сваки дан су истраживали Писмо да би проверили да ли је тачно оно што је Павле говорио. Али он је због противљења опет морао да крене даље, овог пута за Атину. Павле је пред групом учених Атињана одржао упечатљив говор који служи као пример тактичности, доброг просуђивања и уверљивог изражавања.

Након трећег мисионарског путовања, Павле је отишао у Јерусалим. Кад је дошао у храм, неки Јудејци су направили метеж желећи да га убију. Римски војници су се умешали, а затим је Павле био саслушан. Пошто је био римски грађанин, касније је изнео своју одбрану пред римским намесником Феликсом. Јудејци нису могли да докажу ниједну оптужбу коју су изнели против Павла. Да га Фест, један други римски намесник, не би предао Јудејцима, Павле је рекао: „Призивам се на цара!“ Фест му је на то одговорио: „Пред цара ћеш и ићи“ (Дела апостолска 25:11, 12).

Павла су бродом одвели у Италију да му се тамо суди. Пошто је на том путовању доживео бродолом, морао је да проведе зиму на Малти. Када је напокон стигао у Рим, две године је провео у кућном притвору. Премда је био под стражом, овај ревни апостол је и даље проповедао о Божјем Краљевству свима који су долазили да га виде.

(На темељу Дела апостолских 11:22–28:31.)