Када се Исус с Петром, Јаковом и Јованом вратио с горе на којој се био преобразио, наишао је на окупљено мноштво. Нешто није било у реду. Ученици су били окружени писмозналцима који су се препирали с њима. Када га је народ угледао, потрчао му је у сусрет. Он их је упитао: „О чему се препирете с њима?“ (Марко 9:16).

Један човек се издвојио из мноштва, клекао пред Исуса и рекао му: „Учитељу, довео сам ти свог сина јер је опседнут духом због кога не може да говори. Где год га ухвати, тресне га о земљу, а он запени, шкрипи зубима и губи снагу. Рекао сам твојим ученицима да га истерају, али нису могли“ (Марко 9:17, 18).

Изгледа да су писмозналци критиковали ученике што нису успели да излече овог дечака и вероватно су их исмевали. Исус није ништа рекао узнемиреном оцу, већ се обратио окупљеном мноштву: „О безверни и изопачени нараштају! Докле морам бити с вама? Докле вас морам подносити?“ Ове снажне речи су се без сумње односиле на писмозналце који су исмевали ученике у његовом одсуству. Окренувши се према очајном оцу, Исус је рекао: „Доведите га к мени“ (Матеј 17:17).

Док је дечак прилазио Исусу, демон га је бацио на земљу у снажном грчу. Дечак се ваљао по земљи и пена му је излазила на уста. „Колико му се дуго то догађа?“, упитао је Исус оца, који је одговорио: „Одмалена. И често га баца и у ватру и у воду да га убије.“ Затим је замолио Исуса: „Ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам“ (Марко 9:21, 22).

 Отац је био скрхан, будући да чак ни Исусови ученици нису успели да помогну. Зато му је Исус упутио речи које су у њему пробудиле наду: „Кажеш: ’Ако можеш‘! Па све је могуће ономе ко верује.“ Отац је на то одмах повикао: „Верујем! Али помози ми да имам више вере!“ (Марко 9:23, 24).

Тада је народ похрлио и окружио Исуса. Пред њиховим знатижељним погледима, он је прекорио демона: „Душе који га чиниш немим и глувим, заповедам ти, изађи из њега и више не улази у њега!“ Док је излазио, демон је проузроковао да дечак виче и да се много грчи. Након тога, дечак је остао непомичан на земљи. Када су то видели, многи су рекли: „Мртав је!“ (Марко 9:25, 26). Тада га је Исус узео за руку и дечак је устао и „тог часа оздравио“ (Матеј 17:18). Разумљиво је што је народ био запањен оним што је Исус управо учинио.

Када је Исус раније слао своје ученике у проповедање, они су могли да истерују демоне. Зато су га, када су били насамо с њим у једној кући, упитали: „Зашто ми нисмо могли да га истерамо?“ Исус им је објаснио да је то било зато што нису имали довољно вере. Затим је додао: „Ова врста се ничим не може истерати осим молитвом“ (Марко 9:28, 29). Била је потребна јака вера и молитва за Божју помоћ да би се савладао овако снажан демон.

Исус је закључио: „Заиста, кажем вам, ако је ваша вера велика само као зрно горушице, рећи ћете овој гори: ’Премести се одавде тамо‘, и преместиће се. И ништа вам неће бити немогуће“ (Матеј 17:20). Колику само моћ вера може имати!

Препреке и потешкоће које нас спречавају да напредујемо у Јеховиној служби могу бити велике и несавладиве попут планина. Али ако јачамо своју веру, можемо савладати сваку препреку која нам се нађе на путу.