Око шест месеци након што је Јован Крститељ започео своју службу, Исус, који је тада имао око 30 година, дошао је код њега на реку Јордан. Због чега? Не само да би видео Јована и сазнао како напредује његова служба већ и да би затражио од њега да га крсти.

Сасвим је разумљиво што је Јован негодовао: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш код мене?“ (Матеј 3:14). Јован је знао да Исус није обичан човек, већ Божји Син. Још док је Јован био у стомаку своје мајке, Јелисавете, поскочио је од радости када је Марија, која је носила Исуса, дошла код њих у посету. Несумњиво му је мајка касније то испричала. Такође је сигурно чуо да се анђео Гаврило појавио Марији и рекао јој да ће родити сина, као и да је мноштво анђела објавило Исусово рођење пастирима.

Јован је знао да треба да крсти оне који се кају за своје грехе, а Исус је био безгрешан. Зато га је Јован одвраћао, али Исус је инсистирао: „Пусти сада, јер нам доликује да тако извршимо све што је праведно“ (Матеј 3:15).

Зашто је ипак требало да се Исус крсти? Не зато да би показао да се каје за грехе, већ да је спреман да врши вољу свог Оца (Јеврејима 10:5-7). Исус је био тесар, а сада је дошло време да започне службу због које га је његов небески Отац и послао на земљу. Да ли је Јован очекивао да се деси ишта необично приликом Исусовог крштења?

Јован је касније рекао: „Онај који ме је послао да крштавам водом рекао ми је: ’На кога видиш да дух силази и остаје на њему, то је онај који крштава светим духом‘“ (Јован 1:33). Зато је Јован очекивао да се то испуни. Према томе, Јован се вероватно није изненадио када је видео како „Божји дух силази као голуб и долази на Исуса“ (Матеј 3:16).

Али то није било све. „И небеса су се отворила.“ Шта је то значило? Изгледа  да је приликом крштења Исус постао свестан да је живео на небу. Почео је да се сећа да је био Јеховин духовни син и да га је Јехова поучавао.

Поред тога, приликом његовог крштења, чуо се глас с неба: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи“ (Матеј 3:17). Исус је био поред Јована и зато то није могао бити његов глас. Био је то Божји глас. Сасвим је јасно да је Исус Божји Син. Он није Бог.

Вредно је запазити да је Исус био Божји син у људском обличју, као што је то био и први човек, Адам. Након што је описао Исусово крштење, ученик Лука је написао: „Кад је Исус започео са својом службом, имао је око тридесет година. Био је, како се сматрало, син Јосифов, Илијев [...] Давидов [...] Аврахамов [...] Нојев [...] Адамов, Божји“ (Лука 3:23-38).

Адам је био Божји син од крви и меса, а то је био и Исус. Приликом крштења, Исус је био помазан светим духом и тако је постао Божји духовни Син. Зато је могао да поучава друге истини о Богу и да их води у живот. Он је започео службу због које ће положити живот као жртву за грешно човечанство.