Првог априла 1945. године Ленарт и Вирџинија Џонсон, дипломци Библијске школе Галад, стигли су у Сијудад Трухиљо (сада Санто Доминго), главни град Доминиканске Републике. Они су били први Јеховини сведоци на тлу ове земље измучене многим немирима и сукобима. a У Годишњаку за 1946. писало је следеће: „Ово је право пионирско подручје и мисионари практично почињу од нуле.“ Није било подружнице, ниједне Дворане Краљевства нити скупштине. Мисионари нису познавали никога у тој земљи, слабо су говорили шпански, нису имали смештај ни основне ствари за живот. Како су се снашли у таквој ситуацији?

„Смештај смо нашли у хотелу ’Викторија‘, где смо за пет долара дневно добили пун пансион“, каже Ленарт. „Баш тог поподнева почели смо први библијски курс. Ево како се то догодило: Две жене са којима смо у Бруклину проучавали Библију биле су из Доминиканске Републике и оне су нам дале имена својих рођака и пријатеља, од којих је један био доктор Грин. Код њега смо затекли његовог комшију Мозиза Ролинса. Када су чули како смо добили њихова имена и адресе, лепо су нас саслушали и решили да с нама проучавају Библију. Мозиз је убрзо постао први објавитељ Краљевства са тог подручја.“

Почетком јуна 1945. стигло је још четворо мисионара. Они су поделили људима доста  литературе и с многима су почели да проучавају Библију. Било је очигледно да им је потребно неко место за састајање. Зато су у октобру те године дневну собу и трпезарију у мисионарском дому преуредили у Дворану Краљевства. На састанцима је било и по 40 присутних.

Пабло Брузауд, познат као Пале, међу првима је прихватио истину. Возио је аутобус на линији Сантијаго — Сијудад Трухиљо, тако да је често долазио у главни град. Једног дана је разговарао са две наше сестре у Сијудад Трухиљу и узео је од њих књигу „Истина ће вас ослободити“. Тај разговор с њима прерастао је у свакодневно проучавање Библије. Убрзо је почео да проповеда с мисионарима и да им обезбеђује превоз. Касније је упознао Ленарта Џонсона и с њим је путовао све до Сантијага на северу земље. Преко брдовитог подручја путовали су до приобалног града Порто Плате да би посетили групу заинтересованих особа која је од подружнице у Бруклину тражила више информација.

У марту 1946, Натан Нор и Фредерик Франц из главног седишта Јеховиних сведока допутовали су у Доминиканску Републику. Многи су жељно ишчекивали ту посету, тако да је говору који је одржао брат Нор осим наше браће присуствовало још 75 заинтересованих особа. Брат Нор је током те посете основао подружницу у Доминиканској Републици.

У наредном периоду пристигли су и нови мисионари. До краја службене 1946. године, у земљи је било 28 објавитеља. Пошто је у овој земљи добра вест тек почела да се проповеда, мисионари  су многе вечери проводили у детаљном цртању подручја како би се организовано и темељно проповедало.

Године 1947. око 60 објавитеља је учествовало у делу проповедања. Те исте године је неколико мисионара који су служили на Куби дошло у Доминиканску Републику. Међу њима су били Рој и Хуанита Брант. Брат Брант је наименован за слугу подружнице и у том својству је служио наредних десет година.

До краја службене 1948. године око 110 објавитеља је проповедало добру вест заједно са мисионарима. Али ти ревни објавитељи нису ни слутили да су на помолу изузетно тешка времена.