Tlo čhavo vakerela tuke kaj maltretirinena le ki škola. So šaj te kere? Te rode taro odgovorna ki škola te kazninen adalen so maltretirinena le? Te sikave e čhave te iranel lenge? Angleder te odlučine so te kere, dikh nekobor faktija bašo maltretiribe. *

•  So valjani te džanav bašo maltretiribe?

•  Sar šaj te pomožinav mle čhaveske?

 Soj tano maltretiribe? Adava tano keda nekoj stalno hem namerno nekas voznemirinela fizički ili emocionalno. Adaleske, našti te vakerel pe kaj sekova puti keda nekoj vredžinela ili lošno postapinela nekasaja tano maltretiribe.

 Važno tano te džane točno so značinela o lafi „maltretiribe“, soske nekoj mislinena kaj adava tano sekoja postapka so šaj te voznemirinel nekas, bizi razlika kobor tani tikni. Ama, ako kerea problemija bašo sitnice, tegani sar te phene vakerea tle čhaveske kaj nane sposobno korkori te rešinel o problemija — veština koja so valjani leske akana hem ka valjani leske keda ka ovel vozrasno manuš.

 Biblisko načelo: „Ma vredžin tut sigate“ (Propovednik 7:9).

 Zaklučok: Isi situacie ko kola šaj ka valjani te kere nešto, ama isi situacie kote so ka valjani te mukhe tle čhave te sikljol sar korkori te ikljol ko krajo e pritisokoja hem te rešinel o problemija e javerencar (Kološanite 3:13).

 Ama, so te kere keda o čhavo vakerela tuke kaj nekoj stalno hem namerno maltretirinela le?

•   Šun strplivo tle čhave. Probin te haljove 1) so točno slučinela pe hem 2) soske maltretirinena le. Ma ana zaklučokija angleder te džane sa o faktija. Puč tut: „Dali me džanava samo jekh strana tari situacija? Te šaj te ovel tut celosno slika bašo bukja, šaj ka valjani te kere lafi e nastavnikoja ili e javere čhaveskere roditelencar.

   Biblisko načelo: „Koj odgovorinela angleder te šunel, adava tano leske glupost hem ladž“ (Izreki 18:13).

•   Ako tlo čhavo tano čače maltretirimo, pomožin leske te haljol kaj leskiri reakcija šaj te kerel o bukja te oven ili pološna ili pošukar. Na primer, ki Biblija pišinela: „O gudlo odgovor smirinela i holi, a o grubo lafi bajrarela i holi“ (Izreki 15:1). Javere lafencar, ako iranela isto meraja, šaj te kerel pološno i situacija hem panda poviše te holjankerel e siledžija.

   Biblisko načelo: „Ma iran lošnipaja bašo lošnipe, ni vredžibaja bašo vredžibe“ (1. Petrovo 3:9).

•   Objasnin e čhaveske kaj adava so nane te iranel ko isto način na značinela kaj tano darutno. Ustvari, adava sikavela kaj tano silno hem na mukhela nekoj javer te kontrolirinel le. Šaj te vakerel pe kaj ko asavko način pobedinela e siledžija bizo ov korkori te ovel siledžija.

   But tano važno tlo čhavo te ovel le akava ki godi, posebno ako maltretirinena le preku internet. Ako mukhela pe ki „vojna“ — onlajn akošibe ko kola isi but vredžiba taro solduj strane — samo ka del prilika e siledžijaske ponadari da te maltretirinel le. Osven adava, agjaar ka anel pe ki situacija hem korkori ov te ovel siledžija. Adaleske, ponekogaš najšukar tano te na odgovorinel leske. O siledžija ka dikhel kaj leskiri taktika na uspejngja leske, hem pobare tane o šanse te čhinavel e maltretiribaja.

   Biblisko načelo: „Keda nane kašta, i jag ačhola“ (Izreki 26:20).

•   Ko nesave slučaija, tlo čhavo šaj te izbeginel e manušen hem o thana kote so šaj te ovel maltretirimo. Na primer, ako džanela kote tane o čhave so maltretirinena le, šaj te džal taro javer drumo.

   Biblisko načelo: „O gogjaver manuš dikhela o lošnipe hem cidela pe, a o glupava džana ponadari hem trpinena posledice“ (Izreki 22:3).

 PREDLOG: Pomožin tle čhaveske te proceninel so šaj te kerel, ama isto agjaar te razmislinel bašo posledice kola šaj te oven le. Na primer:

•  So šaj te ovel ako ednostavno ignoririnela e siledžien?

•  So šaj te ovel ako odlučno vakerela leske te mukhel le rahati?

•  So šaj te ovel ako vakerela le ko nastavniko?

•  Šaj li te smirinel e siledžija ako postapinela lea ko ljubezno način hem šalinela pe?

 Bizi razlika dali o maltretiribe tano lično ili preku internet, sekoja situacija tani posebno. Adaleske, pomožin e čhaveske te arakhel praktično rešenie bašo plo slučaj. Uverin le kaj ko ove uzi leste ki akaja phari situacija.

 Biblisko načelo: „O čačutno amal sikavela mangipe ko sekova vreme hem phral ovela ko phare dive“ (Izreki 17:17).