Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Икер тут ко завет со денѓан ле

Икер тут ко завет со денѓан ле

Икер тле заветија со денѓан лен е Јеховаске (МАТ. 5:33)

ГИЉА: 63, 59

1. а) Со сине лен заедничко о Јефтај хем и Ана? (Дикх о слике ко почеток тари статија.) б) Кола пучиба ка одговоринен пе ки акаја статија?

О ЈЕФТАЈ сине храбро водачи хем војнико. И Ана сине јекх понизно ромни која со грижинела пе сине пле ромеске хем пле кхереске. О Јефтај хем и Ана обожавинена сине е Јехова. Ама, јавер да бути сине ленге заедничко. О солдуј џене денѓе завет е Јеховаске хем верно икерѓе пе ко пло завет. Ола тане бут шукар пример сариненге со биринѓе те ден завет е Јеховаске. Те дикха о одговорија башо трин пучиба: Сој тано о завет? Кобор тано сериозно те де завет е Јеховаске? Со шај те сикљова таро Јефтај хем тари Ана?

2, 3. а) Сој тано о завет? б) Со вакерела и Библија башо адава кеда дела пе завет е Девлеске?

2 Кеда ки Библија вакерела кај некој денѓа завет, адава значинела кај ов денѓа сериозно ветување е Девлеске. На пример, некој шај ветинела е Јеховаске кај ка керел несави бути, ка дел несави жртва, ка почминел ки несави служба или нане те керел несаве буќа. Секој коркори одлучинела дали ка дел завет. Никој нане чхивдо силаја те керел адава. Ама, кеда некој биринела те дел завет, о Јехова дикхела ко адава сар сериозно ветување кова со ваљани те икерел пе. Ки Библија, о завет тано важно исто кобор јекх заклетва. Заклетва тано кеда некој дела совли кај ка керел или нане те керел несави бути (1. Мој. 14:22, 23; Евр. 6:16, 17). Со вакерела и Библија башо адава кобор сериозно ваљани те дикха ко заветија со даја лен е Девлеске?

3 Ко закони е Мојсејескоро пишинела кај ако јекх мануш дела завет е Јеховаске, на смејнела те на икерел пе ко пло лафи. Ов ваљани те дел пестар са те шај те икерел о завет со денѓа ле (4. Мој. 30:2). О Соломон пишинѓа: „Кеда ка де завет е Девлеске, ма мислин тут дали те исполнине ле, соске ов на мангела адален со нане гоѓавер. Тло завет со денѓан, икер ле“ (Проп. 5:4). О Исус сикавѓа кобор тано сериозно те дел пе завет е Девлеске кеда вакерѓа: „Е пхуренге сине вакердо: ‚На ваљани те пхаге и совли со денѓан ла, него икер тле заветија со денѓан е Јеховаске‘“ (Мат. 5:33).

4. а) Кобор тано сериозно те дел пе завет е Девлеске? б) Со ка дикха башо Јефтај хем и Ана?

4 Ваљани бут сериозно те дикха ко са о ветувања со даја лен е Јеховаске. О начин сар дикхаја ко амаре заветија влијајнела упро амаро амалипе леа. О Давид сикавѓа акава кеда пучља: „Кој шај те уклел ки планина е Јеховаскири, хем кој шај те ачховел ко лескоро свето тхан?“ Пало адава, ов вакерѓа кај о Јехова ка прифатинел секас со на дела ховавни заклетва (Пс. 24:3, 4). Саво завет денѓе о Јефтај хем и Ана? Сине ли ленге локхо те икерен пло завет?

ОЛА ИКЕРЃЕ О ЗАВЕТ СО ДЕНЃЕ ЛЕ Е ЈЕХОВАСКЕ

5. Саво завет денѓа о Јефтај хем со случинѓа пе?

5 О Јефтај ветинѓа нешто е Јеховаске англедер те џал те марел пе против о Амонција. Ола сине непријателија е Девлескере народоске (Суд. 10:7-9). О Јефтај молинѓа е Јехова те поможинел лен те побединен. Ов денѓа завет: „Ако денѓан е Амонцон ко мле васта, тегани адава со ка икљол англи манде таро удар мле кхерестар кеда ка иранав ман сар победнико таро Амонција ка дав ле е Јеховаске“. О Јехова одговоринѓа е Јефтајеске хем поможинѓа леске те побединел. Кеда иранѓа пе кхере, лескири мангли чхај иклили те аџикерел ле. Адалеске, ла ваљанѓа те дел ла е Јеховаске (Суд. 11:30-34). Со значинела сине адава лаке?

О Јефтај хем лескири чхај сине верна хем никогаш на мислинѓе те на икерен о завет со сине дендо е Девлеске

6. а) Дали сине локхо е Јефтајеске хем лескере чхајаке те икерен о завет со денѓа ле ов е Девлеске? б) Со сикљоваја башо заветија таро 5. Мојсеева 23:21, 23 хем Псалм 15:4?

6 Те шај сине те исполнинел пле дадескоро завет, е Јефтајескири чхај мора сине те служинел е Јеховаске цело време ко свето шатори. Дали о Јефтај денѓа пло ветување бизо англедер те размислинел? На. Ов шај џанља кај лескири чхај прво ка икљол англи лесте. Ама, бизи разлика дали џанља или на, е Јефтајеске хем лескере чхајаке на сине локхо те икерен о завет со денѓа ле ов е Јеховаске. Кеда дикхља о Јефтај пле чхаја пхаѓило лескоро вило, а лескири чхај гели те ровел. Соске сине ленге добором пхаро? Е Јефтаје на сине ле мурш чхаво, а адалеске со денѓа завет, лескири единствено чхај никогаш ка нашти те овел ко брако хем те овен ла чхаве. Адава значинела кај нане кој те продолжинел е Јефтајескири фамилијарно лоза. Ама, о солдуј џене халиле кај иси нешто бут поважно таро ленгере чувствија. О Јефтај вакерѓа: „Ветинѓум е Јеховаске хем нашти те на керав адава“. А лескири чхај вакерѓа: „Кер манцар аѓаар сар со ветинѓан“ (Суд. 11:35-39). О Јефтај хем лескири чхај сине верна хем никогаш на мислинѓе те на икерен о завет со сине дендо е Девлеске, бизи разлика кобор сине ленге пхаро. (Читин 5. Мојсеева 23:21, 23; Псалм 15:4.)

7. а) Саво завет денѓа и Ана хем соске? Со уло пало адава? б) Со значинела сине е Анакоро завет е Самоилеске? (Дикх и фуснота.)

7 И Ана исто аѓаар денѓа завет е Јеховаске кеда сине лаке пхаро ко живото. Сине лаке бут пхаро соске нашти сине те овен ла чхаве. Адалеске, на понашинена пе сине лаја шукар хем асана лаке сине (1. Сам. 1:4-7, 10, 16). Ој вакерѓа е Јеховаске сар осетинела пе хем ветинѓа леске: „Јехова ту кова со сиан заповеднико е војскенгоро, ако дикхеа и дукх тле слугинкакири хем ако сетинеа тут ки манде, ако на бистреа тле слугинка хем ако деа ла мурш чхаво, ме ка дав ле туке Јехова те служинел туке цело пло живото хем лескере бала нане никогаш те овен чхинде“ * (Дикх и фуснота.) (1. Сам. 1:11). О Јехова шунѓа е Анакири молитва хем о јавер берш денѓа ла мурш чхаво, о Самоил. Ој сине бут бахтали! Ама на бистерѓа о завет со денѓа е Девлеске. Кеда уло ла чхаво ој вакерѓа: „Таро Јехова тано соске родинѓум ле лестар“ (1. Сам. 1:20).

И Ана сине спремно те жртвујнел нешто со сине лаке бут важно те шај те икерел пло ветување со денѓа е Девлеске

8. а) Дали сине локхо е Анаке те икерел пло завет? б) Соске о лафија сој пишиме ко Псалм 61 сетинена тут ко шукар пример е Анакоро?

8 Кеда е Самоиле сине ле околу трин берш, и Ана керѓа адава со ветинѓа е Јеховаске. Ој ингарѓа е Самоиле ко првосвештенико о Илиј ко свето шатори ко Сило хем пхенѓа: „Башо акава чхаво молинѓум ма хем о Јехова шунѓа мли молитва. Адалеске акана дава ле е Јеховаске. Са џикоте тано џивдо, дава ле е Јеховаске“ (1. Сам. 1:24-28). Таро адава диве, о Самоил живинела сине ко свето шатори. Ки Библија вакерела кај „о чхаво Самоил бајровела сине англо Јехова“ (1. Сам. 2:21). На сине локхо е Анаке те икерел о завет со денѓа ле. Адава значинѓа кај ка нашти те овел пле мангле чхавеа секова диве хем те дикхел ле сар бајровела. Ама, и Ана сериозно дикхела сине ко завет со денѓа ле е Јеховаске. Те шај те икерел пло ветување со денѓа е Девлеске, ој сине спремно те жртвујнел нешто со сине лаке бут важно. (1. Сам. 2:1, 2; читин Псалм 61:1, 5, 8.)

Дали икереа о заветија со денѓан е Јеховаске?

9. Башо кола пучиба ка кера лафи?

9 Акана кеда џанаја кобор тано сериозно те дел пе завет е Јеховаске, те кера лафи башо акала пучиба: Саве заветија шај те да авдиве? Кобор ваљани те ова одлучна те икера адала заветија?

ТЛО ЗАВЕТ КАЈ КА СЛУЖИНЕ Е ДЕВЛЕСКЕ

Завет кај ка служине е Девлеске (Дикх о пасус 10)

10. Кова тано о најважно завет со шај те дел ле некој? Со значинела адава завет?

10 О најважно завет со шај некој те дел ле тано те служинел е Јеховаске. Ки лично молитва, ов ветинела е Девлеске кај ка служинел леске вечно, бизи разлика со ка овел. Адале заветеа ов откажинела пе пестар, хем ветинела кај ко прво тхан ко лескоро живото ка овел о Јехова, а на ов (Мат. 16:24). Таро адава диве, ов овела е Јеховаскоро (Рим. 14:8). Секој со денѓа акава завет ваљани те дикхел сериозно ки лесте, исто сар о псалмисти со вакерѓа: „Солеа те иранав е Јеховаске башо са о шукар буќа со керѓа лен манге? Ка икерав са мле заветија со денѓум е Јеховаске англо цело лескоро народо“ (Пс. 116:12, 14).

11. Со сикавѓан тле крстибаја?

11 Дали ветинѓан кај ка служине е Јеховаске хем сикавѓан адава адалеа со крстинѓан тут ко пани? Ако керѓан адава, сигурно сетинеа тут кај о пхрал со икерѓа о говор башо крстибе пучља тут дали ветинѓан кај ка служине е Јеховаске хем дали халиљан кај „тле ветибаја хем крстибаја овеа е Јеховаскоро сведоко“. Кеда одговоринѓан оја, тегани англо сарине со сине присутна јасно сикавѓан кај ветинѓан те служине е Јеховаске хем исполнинѓан о условија те крстине тут сар лескоро слуга. Адалеа керѓан е Јехова бут бахтало!

12. а) Со ваљани те пуча амен? б) Кола особине охрабринѓа амен о Петар те бајрара ки аменде?

12 Кеда крстинѓан тут, ветинѓан е Јеховаске кај ка користине тло живото те служине леске хем кај ка кере са со шај те икере лескере начелија. Ама о крстибе тано само почеток. Сар со накхела о време, сарине ваљани те испитина амен. Шај те пуча амен: „Кобор попаше уљум е Јеховаја откеда крстинѓум ман? Дали панда служинава леске цело вилеа? (Кол. 3:23). Дали молинава ман редовно? Дали читинава и Библија секова диве? Дали џава редовно ко состанокија? Дали џава ки служба редовно кобор со шај? Или шај нане ман више бари желба башо акала активностија?“ О апостол Петар предупрединѓа амен кај иси опасност те ова неактивна ки амари служба е Јеховаске. Шај те избегина акава ако трудинаја амен те бајрара амари вера, пенџарибе, истрајност хем верност. (Читин 2. Петрово 1:5-8.)

13. Со ваљани те хаљовел секова крстимо слуга е Јеховаскоро?

13 Ако денѓем завет кај ка служина е Јеховаске, нашти те ирана амаро лафи со денѓем ле. Ако некаске овела пхаро со служинела е Јеховаске или со живинела сар христијани, тегани нашти те вакерел кај о завет со денѓа ле е Девлеске хем о крстибе на важинела. * (Дикх и фуснота.) Кеда некој со денѓа лафи кај ка служинел е Девлеске керела сериозно грево, тегани ов ка овел одговорно англо Јехова хем англо собрание (Рим. 14:12). Никогаш на мангаја те ова сар адала баши касте со о Исус вакерѓа: „Нане тут о мангипе кова со сине тут ко почеток“. Наместо адава, мангаја те вакерел аменге: „Џанава о буќа со керѓан лен, хем тло мангипе, и вера, и служба хем и истрајност, хем кај о последна буќа со керѓан лен тане повише таро англуне“ (Отк. 2:4, 19). Амен мангаја те кера е Јеховаскири волја адалеа со ка живина аѓаар сар со денѓем леске лафи.

ТЛО ЗАВЕТ БАШО БРАКО

Завет башо брако (Дикх о пасус 14)

14. Кова тано о дујто бут важно завет со шај некој те дел ле хем соске?

14 Дујто бут важно завет со шај некој те дел ле тано о завет башо брако. О брако тано свето. О Јехова бут сериозно дикхела ко завет башо брако. Кеда јекх бори хем џамутро дена завет јекх јекхеске, ола ветинена адава англо Јехова хем англо јавера сој адатхе. Ветинена кај ка манген пе, ка ценинен пе, хем ка поштујнен пе јекх јекхеа аѓаар сар со мангља о Девел те овел ко брако са џикоте живинена ки Пхув. Јавера шај на вакерена акала лафија ама ола да дена завет англо Девел. Кеда дена акала заветија ола овена ром хем ромни. О брако тано кердо те трајнел џи ко крајо таро живото (1. Мој. 2:24; 1. Кор. 7:39). О Исус вакерѓа: „О Девел со пханља те овел јекх, о мануш те на одвојнел“. Дуј џене кола со лена пе на ваљани те мислинен кај ако иси лен проблемија ко брако тегани шај те развединен пе (Мар. 10:9).

15. Соске е Девлескере слуге на ваљани те дикхен ко брако сар со дикхена о мануша таро свето?

15 Исто сар со нане совршена мануша, аѓаар нане ни совршена бракија. Адалеске ки Библија пхенела кај секова мануш сој тано ко брако понекогаш ка овел ле проблемија (1. Кор. 7:28). Авдиве, бут мануша на дикхена сериозно ко брако. Ола мислинена кај ако на џала ленге шукар ко брако, тегани шај те развединен пе. Ама, е Девлескере слуге на дикхена аѓаар ко брако. Ола џанена кај о завет башо брако денѓе ле англо Девел. Ако на икерѓе пе ко адава завет, тегани те пхене ховавѓе е Девле, а о Девел на мангела адален сој ховавне (3. Мој. 19:12; Изр. 6:16-19). Окола сој ко брако ваљани те на бистрен е Павлескере лафија: „Дали иси тут ромни? Ма роде те одвојне тут!“ (1. Кор. 7:27). О Павле шај сине те вакерел акава соске џанела сине кај о Јехова мрзинела кеда некој развединела пе бизо те овел ле библиска причине башо адава (Мал. 2:13-16).

16. Со вакерела и Библија башо развод хем башо одвојбе?

16 О Исус вакерѓа кај иси само јекх библиско причина башо развод. Адаја тани кеда некој керела прељуба хем о брачно партнери кова со нане криво одлучинела те на простинел леске (Мат. 19:9; Евр. 13:4). Дали тано погрешно некој те живинел одвојмо таро пло брачно партнери? И Библија дела јасно одговор башо акава. (Читин 1. Коринќаните 7:10, 11.) Нане библиско причина башо одвојбе. Ама, понекогаш шај те овен ситуацие кеда некој мислинела кај ваљани те одвојнел пе таро пло брачно партнери. На пример, некој шај тано уверимо кај лескоро живото ка овел ки бут бари опасност или ка овел целосно спречимо те служинел е Јеховаске ако ачховела те живинел пле брачно партнереа кова сој насилно или отпаднико. * (Дикх и фуснота.)

17. Со шај те керел јекх брачно пари те шај ленгоро брако те овел позорало?

17 Ако јекх брачно пари родела совет таро старешине башо пле брачна проблемија, о старешине шај те пучен лен дали дикхле о филми Сој тано о чачутно мангипе? хем дали проучинѓе и брошура Ти фамилија шај те овел бахтали. * (Дикх и фуснота.) Акала публикацие сикавена сар о библиска начелија шај те поможинен јекх брако те овел позорало. Јекх брачно пари вакерѓа: „Кеда проучинѓем и брошура, амаро брако уло побахтало“. Јекх пхен која сој ко брако 22 берш, мислинѓа кај лакоро брако ка завршинел. Тегани дикхља о филми. Ој вакерѓа: „Солдуј џене сием крстиме, ама емотивно сием сине бут различна. О филми иклило ко право време! Акана амаро брако тано бут пошукар“. Акатар дикхаја кај ако о ром хем и ромни применинена о библиска начелија ко пло брако, тегани ола ка овен побахтале хем ка овен попаше јекх јекхеа.

О ЗАВЕТ БАШИ СПЕЦИЈАЛНО ПОЛНОВРЕМЕНО СЛУЖБА

18, 19. а) Со керена бут родителија сој сведокија? б) Сар икерена пе ко пло завет адала сој ки специјално полновремено служба?

18 Ки акаја статија керѓем лафи башо заветија со денѓе лен о Јефтај хем и Ана. Адалеске со денѓе акала заветија, е Јефтајескири чхај хем е Анакоро чхаво служинѓе е Јеховаске ко посебно начин ко свето шатори. Авдиве бут родителија сој сведокија охрабринѓе пумаре чхавен ко прво тхан те чхивен и служба башо Девел хем те почминен полновремено службаја. Сарине амен шај те охрабрина акале тернен те продолжинен е службаја (Суд. 11:40; Пс. 110:3).

Завет баши специјално полновремено служба (Дикх о пасус 19)

19 Авдиве, отприлика 67.000 џене ко цело свето служинена ки специјално полновремено служба. Несаве служинена ко Бетел, ки изградба или ки покраинско служба. Јавера служинена сар инструкторија ко библиска школе, сар специјална пионерија, мисионерија, слуге со одржинена о конгресна сале, или слуге со одржинена о објектија башо библиска школе. Секој лендар денѓа „Завет баши послушност хем чоролипе“. Ко акава завет, ола ветинена кај ка трудинен пе баши секоја задача која сој ленге денди ки служба е Јеховаске, те живинен едноставно живото хем те на керен јавер световно бути освен ако адава нане ленге дозволимо. О пхраља хем о пхења сој ки акаја служба, на мислинена кај тане пошукар таро јавера пхраља хем пхења. Ола тане понизна хем одлучна те икерен пе ко пло завет са џикоте тане ки специјално полновремено служба.

20. Сар ваљани те дикха ко амаре заветија со даја лен е Девлеске хем соске?

20 Ки акаја статија, керѓем лафи башо трин заветија кола со шај те да лен е Девлеске. Шај ту да денѓан несаво таро акала заветија. Џанаја кај ваљани те дикха сериозно ко амаре заветија со даја лен хем кај ваљани те кера са со шај те икера лен (Изр. 20:25). Ако на икераја амаре заветија со даја лен е Јеховаске, шај те овен амен сериозна последице (Проп. 5:6). Те ова сар о псалмисти кова со вакерѓа е Јеховаске: „Ме секогаш ка фалинав тло анав гиљаја, те шај те икерав мле заветија таро диве ко диве“ (Пс. 61:8).

^ пас. 7 И Ана ветинѓа е Јеховаске кај ако уло ла чхаво, ка овел назарејцо цело пло живото. Акава значинела сине кај лакоро чхаво ка овел посветимо хем одвојмо те служинел е Јеховаске (4. Мој. 6:2, 5, 8).

^ пас. 13 Англедер некој те пхерел о условија те шај те крстинел пе, о старешине лена ко предвид бут буќа. Адалеске, бут ретка ка овен о ситуацие кеда некаскоро крстибе нане те важинел.

^ пас. 16 Дикх о Додаток „Што вели Библијата за разводот и за одвоеното живеење“ ко лил Зачувај ја Божјата љубов.

^ пас. 17 О филми Сој тано о чачутно мангипе? нане ко романе, ама иси ки српско чхиб.