1-2. а) Соске о апостол Павле шај сине те вакерел кај о мангипе тани и најбари особина? б) Башо кола пучиба ка кера лафи ки акаја статија?

 КЕДА о апостол Павле керѓа лафи баши вера, надеж хем мангипе, ов вакерѓа кај и најбари особина таро акала трин тано о мангипе (1. Кор. 13:13). Соске вакерѓа адава о Павле? Ки иднина нане више те ваљанел аменге вера ко е Девлескере ветувања башо нево свето, а ни надеж кај адала ветувања ка исполнинен пе адалеске со више ка овен исполниме. Ама секогаш ка ваљани те овел амен мангипе спрема о Јехова хем о мануша. Уствари, амаро мангипе спрема ленде ка бајрол са повише ки цели вечност.

² Адалеске со секогаш ка ваљанел аменге мангипе, те дикха о следна трин пучиба. Прво, соске ваљани те манга амен јекх јекхеа? Дујто, сар шај те сикава мангипе јекх јекхеске? Хем трито, сар шај понадари да те овел амен силно мангипе спрема о јавера?

3. Таро кола причине ваљани те манга амен јекх јекхеа?

³ Соске тано важно те манга амен јекх јекхеа? Јекх таро причине тано адава со кеда сикаваја мангипе амаре пхраленге, амен докажинаја кај сием чачутне христијања. О Исус вакерѓа пле апостоленге: „Аѓаар сарине ка џанен кај сиен мле ученикија, ако иси тумен мангипе машкар туменде“ (Јован 13:35). О мангипе исто аѓаар поможинела амен те ова ко јекхипе. О Павле вакерѓа кај о мангипе „совршено поврзинела“ (Кол. 3:14). Ама иси панда јекх јавер важно причина соске ваљани те манга амен. О апостол Јован пишинѓа пле пхраленге: „Окова со мангела е Девле, ваљани  те мангел хем пле пхрале“ (1. Јов. 4:21). Уствари, кеда сикаваја мангипе јекх јекхеске, амен сикаваја кај мангаја е Девле.

4-5. Вакер пример башо адава сар амаро мангипе спрема о Јехова тано поврзимо е мангипаја со иси амен спрема амаре пхраља.

⁴ Сар амаро мангипе спрема о Девел тано поврзимо е мангипаја спрема амаре пхраља хем пхења? Те шај пошукар те хаљова акава, те вакера јекх пример: Размислин баши поврзаност со иси машкар о срце хем о јавера делија таро амаро тело. Кеда о доктори проверинела о пулси ко амаро вас те шај те дикхел дали тано слабо или силно, ов адалеа шај те дознајнел дали амаро срце керела шукар бути. Сар шај те применина о начело таро акава пример кеда керела пе лафи башо мангипе?

⁵ Кеда о доктори проверинела амаро пулси, ов шај те дознајнел кобор силно кхувела амаро срце. Слично, амен шај те дознајна кобор силно тано амаро мангипе спрема о Девел аѓаар со ка проверина кобор силно тано амаро мангипе спрема амаре пхраља. Ако приметинаја кај амаро мангипе спрема о пхраља слабонѓа, адава шај те овел знако кај амаро мангипе спрема о Девел исто аѓаар слабонѓа. Ама кеда секогаш сикаваја мангипе амаре пхраленге адава тано знако кај амаро мангипе спрема о Девел тано силно.

6. Соске тано сериозно проблеми ако амаро мангипе спрема о пхраља почминела те слабонел? (1. Јованескоро 4:7-9, 11).

⁶ Ако амаро мангипе спрема о пхраља хем о пхења почминела те слабонел, адава тано сериозно проблеми. Соске? Адалеске со адава сикавела кај амари духовност тани ки опасност. О апостол Јован јасно вакерѓа: „Кој на мангела пе пхрале, касте со дикхела, нашти те мангел е Девле, касте со на дикхела“ (1. Јов. 4:20). Која тани и поука аменге? О Јехова ка овел задоволно амендар само ако мангаја амен јекх јекхеа. (Читин 1. Јованескоро 4:7-9, 11.)

7-8. Кола тане несаве начинија сар шај те сикава мангипе јекх јекхеске?

⁷ Бут пути ко е Девлескоро Лафи аракхаја и заповед „манген тумен јекх јекхеа“ (Јован 15:12, 17; Рим. 13:8; 1. Сол. 4:9; 1. Пет. 1:22; 1. Јов. 4:11). Ама о мангипе тани особина сој андре ко вило, а со иси амен ко вило нашти нијекх мануш те џанел. Тегани, сар шај о јавера те џанен кај мангаја лен? Таро амаре лафија хем постапке.

⁸ Иси бут начинија сар шај те сикава кај мангаја амаре пхрален хем пхењен. Те дикха некобор примерија: „Вакерен о чачипе јекх јекхеске!“ (Зах. 8:16). „Овен ко мир јекх јекхеа“ (Мар. 9:50). „Овен прва ко адава те сикавен кај поштујнена јекх јекхе“ (Рим. 12:10). „Прифатинен тумен јекх јекхеа“ (Рим. 15:7). Понадари да „простинен туменге“ (Кол. 3:13). „Пхиравен о пхарипа јекх јекхескоро“ (Гал. 6:2). „Понадари да утешинен јекх јекхе“ (1. Сол. 4:18). „Изградинен јекх јекхе“ (1. Сол. 5:11). „Молинен тумен јекх јекхеске“ (Јак. 5:16).

9. Соске о утешибе тано јекх важно начин сар сикаваја е јаверенге кај мангаја лен? (Дикх хем и слика.)

⁹ Те дикха јекх таро начинија сар шај те сикава мангипе е јаверенге. О Павле вакерѓа: „Понадари да утешинен јекх јекхе“. Соске и утеха тано важно начин сар сикаваја мангипе? Спрема јекх библиско речнико, о лафи со користинела ле о Павле баши „утеха“ значинела „те ове узи некасте те шај те охрабрине ле кеда накхела тари пхари ситуација“. Значи, адалеа со утешинаја  амаре пхрале поможинаја леске те кхедел сила хем понадари да верно те служинел е Јеховаске. Секова пути кеда спремно шунаја амаре пхрале, адалеа сикаваја кај мангаја ле (2. Кор. 7:6, 7, 13).

10. Сар о сочувство хем и утеха тане поврзиме?

¹⁰ О сочувство хем сикајбе утеха тане бут паше поврзиме. Сар? Некој сој тано сочувствително тано поттикнимо те утешинел е јаверен хем пробинела те керел нешто те шај те поможинел ленге. Значи о сочувство поттикнинела амен те утешина е јаверен. О Павле објаснинела кај о сочувство со иси е Јехова поттикнинела ле те утешинел е јаверен. Ов опишинела е Јехова сар „Дад сој милостиво хем Девел секоле утехакоро“ (2. Кор. 1:3). Акате о Павле користинела о лафи „милостиво“ те шај те сикавел кај е Јехова иси ле сочувство спрема о јавера. Освен адава, башо Девел вакерела пе кај тано „Дад или извор котар со авела и милост адалеске со иси ле баро сочувство спрема о мануша“. А адава сочувство поттикнинела ле те утешинел амен „ки било сави неволја“ (2. Кор. 1:4). Исто сар о пани со тхавдела таро јекх извор освежинела околен сој тане жедна, аѓаар о Јехова освежинела хем утешинела околен со иси лен неволје. Сар шај исто сар о Јехова те сикава е јаверенге сочувство хем те утешина лен? Јекх начин сар шај те кера адава тано аѓаар со ка развина особине кола со ка поможинен аменге те овел амен сочувство хем те утешина е јаверен. Кола тане несаве таро адала особине?

11. Спрема Колошања 3:12 хем 1. Петарескоро 3:8, кола јавера особине мора те овен амен те шај те аракха о мангипе кова со поттикнинела амен те утешина е јаверен?

¹¹ Со ка поможинел аменге те на нашава амаро мангипе кова сој потребно те шај понадари да те утешина јекх јекхе секова диве? Ваљани те развина особине сар сој милост, пхраликано мангипе хем љубезност. (Читин Колошања 3:12; 1. Петарескоро 3:8.) Сар ка поможинен амен акала особине? Кеда ола ка овен дело тари амари личност, тегани едвај аџикераја те поможина околенге со накхена таро пхаре ситуацие. Исто сар со вакерѓа о Исус: „О муј вакерела адава солеа тано пхердо о вило. О шукар мануш вакерела шукар буќа адалеске со ко вило иси ле шукар буќа“ (Мат. 12:34, 35). Адалеа со утешинаја амаре пхрален хем пхењен тано јекх важно начин сар сикаваја ленге кај мангаја лен.

12. а) Соске ваљани те пазина амен? б) Башо кова пучибе ка кера акана лафи?

¹² Саринен амен иси амен желба „те манга амен јекх јекхеа“ (1. Јов. 4:7). Ама бут тано важно те на бистра е Исусескоро предупредување кај „буте џененгоро мангипе ка шудрол“ (Мат. 24:12). О Исус на мангља те вакерел кај бут таро лескере ученикија ка чхинавен те сикавен мангипе јекх јекхеске. Ама ваљани те пазина хем те на дозволина те влијајнел упри аменде акава свето колесте со иси са похари мангипе. Акале мислаја ки годи, те кера лафи башо акава важно пучибе: Со ка поможинел аменге те џана дали амаро мангипе спрема о пхраља хем о пхења тано силно?

13. Со шај те чхивел ко испит амаро мангипе?

¹³ Јекх начин сар шај те дикха кобор тано силно амаро мангипе тано аѓаар со ка испитина сар реагиринаја ко несаве ситуацие (2. Кор. 8:8). О апостол Петар спомнинѓа јекх асавки ситуација: „Најангле, нека овел тумен баро мангипе јекх јекхеске, соске о  мангипе учхарела бут гревија“ (1. Пет. 4:8). Значи, о слабостија хем и несовршеност е јаверенгири шај те чхивен ко испит амаро мангипе.

14. Спрема 1. Петарескоро 4:8, саво мангипе ваљани те овел амен? Вакер пример.

¹⁴ Акана те дикха подетално о лафија со вакерѓа лен о Петар. О прво дело таро 8-то стихо опишинела саво мангипе ваљани те овел амен. Адатхе пишинела: „Нека овел тумен баро мангипе“. О дујто дело таро стихо објаснинела ко со поттикнинела амен о баро мангипе. Поттикнинела амен те учхара о гревија амаре пхраленгере хем пхењенгере. Акава шај те споредина ле јекхе примереа: Замислин туке астали коле со иси ле бут флеке хем тано грбимо. Шај те ла јекх чаршафи хем те пхрава ле упро астали те шај те учхара на само јекх или дуј флеке, или грбиме тхана, него повише. Слично, ако иси амен баро мангипе спрема амаре пхраља хем пхења ка шај те учхара, јавере лафенцар те простина, на само јекх или дуј слабостија него „бут гревија“.

15. Со ка шај те кера ако амаро мангипе спрема о пхраља хем о пхења тано бут силно? (Колошања 3:13).

¹⁵ Амаро мангипе ваљани те овел добором силно со ка простина е јаверенгере  грешке — чак кеда адава нане локхо. (Читин Колошања 3:13.) Кеда простинаја е јаверенге, амен сикаваја кај амаро мангипе тано силно хем кај мангаја те радујнкера е Јехова. Со јавер шај те поможинел аменге те простина е јаверенгере грешке хем те на хољана сигате кеда керена нешто со нервиринела амен?

16-17. Со јавер шај те поможинел аменге те накха преку о тикне грешке е јаверенгере? Вакер пример. (Дикх хем и слика.)

¹⁶ Концентририн тут ко позитивна стране е пхраленгере, а на ко негативна. Размислин башо акава пример. Замислин кај сиан ки јекх забава е пхраленцар хем е пхењенцар, накхена туменге шукар хем ко крајо кереа јекх групно слика. Уствари, кереа панда дуј слике ако случајно и прво на икљола шукар. Акана иси тут трин слике. Ама приметинеа кај ки јекх лендар јекх пхрал на иклило шукар. Со ка кере акале сликаја? Најверојатно ка бришине ла соске иси тут панда дуј јавера коте со сарине асана.

¹⁷ О слике со гараваја лен шај те споредина лен е ситуациенцар со памтинаја лен. Обично памтинаја о шукар буќа со накхавѓем лен е пхраленцар хем е пхењенцар. Ама шај ко јекх таро адала прилике, несаво пхрал или пхен керѓа или вакерѓа нешто со на сине љубезно. Дали ваљани те памтина асавке ситуацие? Ваљани те трудина  амен те бришина адава тари амари годи исто сар со би бришинаја јекх таро адала слике (Изр. 19:11; Еф. 4:32). Шај те бистра адаја тикни грешка амаре пхралескири, адалеске со сетинаја амен ко бут јавера шукар моментија со накхавѓем лен заедно. Мангаја те памтина хем те ценина само асавке шукар моментија.

18. Кола важна поуке башо мангипе дикхлем ки акаја статија?

¹⁸ Соске амаро мангипе спрема о јавера ваљани понадари да те овел силно? Сар со дикхлем англедер, кеда сикаваја мангипе амаре пхраленге хем пхењенге, амен сикаваја мангипе е Јеховаске. Сар сикаваја кај мангаја амаре пхрален? Јекх начин сар шај те кера адава тано аѓаар со ка утешина лен. Шај те кера адава ако сикаваја сочувство. Сар шај понадари да те бајрара амаро мангипе спрема о јавера? Ваљани те простина ленге чак кеда адава нане локхо.

19. Соске авдиве тано посебно важно те сикава мангипе јекх јекхеске?

¹⁹ Соске авдиве тано посебно важно те сикава мангипе јекх јекхеске? О Петар вакерѓа јекх причина: „Паше тано о крајо башо са, адалеске нека овел тумен баро мангипе јекх јекхеске“ (1. Пет. 4:7, 8). Сар со авела са попаше о крајо акале лошно светоскоро, со шај те очекујна? Кеда керѓа лафи башо пле следбеникија, о Исус вакерѓа: „Са о народија ка мрзинен тумен башо мло анав“ (Мат. 24:9). Те шај те ачхова верна е Јеховаске, иако о јавера мрзинена амен, ваљани те ова ко јекхипе. Ако кераја адава, о Сатана нане те успејнел те одвојнел амен, него ка ачхова ко јекхипе преку о мангипе „кова со совршено поврзинела амен“ (Кол. 3:14; Фил. 2:1, 2).