Izak je imao 40 godina kad se oženio. Žena mu se zvala Rebeka i jako ju je volio. Oni su imali dva sina blizanca.

Stariji sin zvao se Ezav, a mlađi Jakov. Ezav je volio biti vani i bio je dobar lovac, a Jakov je radije bio kod kuće.

U to davno vrijeme bio je običaj da nakon očeve smrti najstariji sin dobije većinu zemlje i novca, odnosno nasljedstvo. No u Izakovoj obitelji dobiti nasljedstvo značilo je i sudjelovati u ispunjenju obećanja koja je Jehova dao Abrahamu. Ezavu ta obećanja nisu baš puno značila, ali Jakov je znao da su ona vrlo važna.

Jednog dana Ezav se vratio kući jako umoran jer je cijeli dan bio u lovu. Kad je osjetio miris finog jela koje je Jakov kuhao, rekao mu je: “Umirem od gladi! Daj mi to crveno varivo!” Jakov mu je odgovorio: “Hoću, ali prvo obećaj da ćeš mi dati svoje nasljedstvo.” Ezav mu je nato rekao: “Baš me briga za nasljedstvo! Slobodno ga uzmi. Samo mi daj jesti.” Što misliš, je li Ezav mudro postupio? Naravno da nije. Ezav se odrekao nečega vrlo vrijednog, i to za zdjelu običnog variva!

Kad je Izak bio jako star, došlo je vrijeme da blagoslovi svog najstarijeg sina, odnosno zaželi mu Božju zaštitu i pomoć. Ali Rebeka je mlađem sinu Jakovu pomogla  da dobije blagoslov. Kad je Ezav to saznao, toliko se razljutio da je odlučio ubiti svog brata blizanca. Izak i Rebeka željeli su zaštititi Jakova, pa su mu rekli: “Idi kod svog ujaka Labana i ostani kod njega dok se Ezav ne smiri.” Jakov je poslušao roditelje i pobjegao da spasi živu glavu.